Izvor: Blic, 11.Maj.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez povišica, molim!
Nismo još ni osetili povećanje penzija i plata, a već smo zapljusnuti cunamijem nagoveštenih poskupljenja svega i svačega. Nije neophodno da čovek bude vičan računjanju da primeti kako zbir novih cena uveliko nadmašuje (na kašičicu) uvećane prinadležnosti. Ako je, otuda, prateća pojava povišica smanjenje, a ne povećanje kupovne moći, tada je za penzionere i zaposlene bolje da ih poštede radovanja.
Na pitanje šta se može učiniti da rast cena ne poništi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povećanje penzija i plata, obično se uopšteno – što će reći neobavezno – odgovara da se ne može uticati na tržišne zakone koji se obrazuju na osnovu ponude i potražnje. To je isto kao kada bi se reklo da država nema ama baš nikakve mehanizme kojima se to može sprečiti.
Pa, da li je baš tako? Svaka uređena država, naprotiv, ima načina da na kraći ili duži rok utiče na tržišna kretanja. Među mnogima pomenućemo samo neke: onemogućavanje monopolističkog položaja, naročito u trgovini, povremena intervencija iz robnih rezervi sa ciljem smirivanja cena, subvencionisanje deficitarnih proizvoda, odlučnije delovanje inspekcijskih službi na suzbijanju „pijačne mafije", sijaset drugih mera koje bi umesto ravnodušnosti i nemoći svedočile o spremnosti vlasti da koriste instrumente kojima raspolaže.
Povišice plata i penzija moraju, drugim rečima, biti praćene merama koje će obezbediti makar malo povećanje kupovne moći ili bar njeno očuvanje. Njihov izostanak teško će odvratiti i najdobronamernije kritičare od sumnji da su povišice više namenjene stvaranju utiska o tobožnjoj brizi za osiromašene građane nego stvarnom poboljšanju njihovog položaja.
