Izvor: Blic, 15.Jun.2010, 01:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez otpremnina i posla
Sombor - Stečajevi, likvidacije, propale privatizacije i otpuštanja radnika dominiraju u somborskoj privredi. Retki su oni koji su otkaz dobili uz pozamašnu otpremninu koja im omogućava da počnu svoj posao ili da prežive do penzije. Mnogo je više onih koji su radno mesto gubili bez dinara otpremnine i bez isplaćenih zarada. U nekima od tih preduzeća 20 do 30 odsto vlasništva imala je država koja je mirno gledala kako propada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i njen deo imovine.
Više od 450 radnika Metaloprerađivačke industrije „Bane" bez posla je ostalo pre skoro godinu dana kada je firma otišla u likvidaciju. Izlaz iz fabrike vodio je na tržište rada, zaostale zarade još nisu dobili, a mnogi više ne primaju ni naknadu sa biroa.
- Otišli smo iz firme sa 5,5 neisplaćenih zarada koje su bile na nivou minimalca, neisplaćenim toplim obrokom i regresom. Sada čujemo da posle prodaje firme možemo računati samo na zaostale zarade i to bez kamata, regresa i toplog obroka. Bićemo zakinuti za trećinu naših potraživanja i po radniku treba da bude isplaćeno po 100.000 dinara. Nama to mnogo znači, jer smo bukvalno na belom hlebu. Većina više ne dobija ni naknadu sa biroa. Posla u Somboru nema i mali je broj onih koji su uspeli da nađu novo radno mesto. U „Banetu" su radili stariji radnici koji danas nemaju gde da se ponovo zaposle. Snalazimo se na razne načine kako bismo preživeli - kaže nekadašnji radnik „Baneta" Miroslav Jakovljević.
Oko 250 radnika Građevinskog preduzeća „Dušan Staničkov" otkaze je dobilo pre šest godina kada je firma otišla u stečaj, međutim ni do danas nisu dobili sve zarade.
- Kada je proglašen stečaj ostali su nam dužni plate za oko dve godine. Otprilike četiri godine posle otvaranja stečaja i naših otkaza dobili smo po 60.000 dinara. Još nam nije isplaćeno oko 30.000 dinara. Kada ćemo to dobiti ne znamo. To je naša zarada za dve godine, na koju nam nije obračunata ni kamata - kaže Aleksandar Svilokos, jedan od bivših radnika „Dušana Staničkova".
Do novog posla teško je doći pa građevinari danas rade u Beogradu i Novom Sadu, manji broj kod somborskih građevinaca, oni koji su na selu imali neko imanje bave se sada time, ali je najveći broj bez stalnog posla i sigurne zarade. „Bane" i „Dušan Staničkov" najveća su propala preduzeća u poslednjih nekoliko godina. Međutim, spisak takvih je poduži, kao i broj radnika koji su iz fabričke hale otišli bukvalno na ulicu, čekajući mesecima, pa i godinama neisplaćene zarade od nekoliko desetina hiljada dinara.
Da se radnici propalih preduzeća teško zapošljavaju pokazuje i podataka da 3.500 nezaposlenih u Somboru ima između 40 i 64 godine.
- Ne pitajte me ništa. Dosta mi je moje muke. Godinama prodajem ovde na pijaci, juri me inspekcija, kisnem, smrzavam se i to sve zato što je posle privatizacije propala naša firma. Mi smo na ulici, ali naš gazda za upropašteno preduzeće nije odgovarao. Nemojte mi pisati ni ime, sramota me je zbog moje dece. Ćerka mi je bila dobar đak, a ja nisam moga da joj plaćam studiranje. Sada je i ona kod kuće bez posla - rezignirano priča bivši radnik.
Propala somborska preduzeća
- MPI „Bane"
- „Dušan Staničkov"
- „Rade Končar"
- „Crvena zvezda"
- „Montaža"
- Štamparija „Vojvodina"
- „Sloga"
- „Akumulator"
- ZZ „Riđica"
- „Turist" Bezdan
