Izvor: Politika, 19.Avg.2013, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez obdukcije nema istine o uzroku smrti

Uzroci smrti se često uzimaju iz kliničke dijagnoze, a niko ne proverava da li se dijagnoza i nalaz patologa podudaraju

Od čega se danas u Srbiji najviše umire zapravo se ne zna, tvrdi za „Politiku” patolog u penziji, profesor dr Vujadin Tatić, jer se obdukcije, kao najmerodavniji pokazatelj od čega umire stanovništvo jedne zemlje, ne rade u dovoljnom broju. Čak i kada autopsija treba da bude urađena, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to je, na primer, slučaj kada neko umre u bolnici za manje od 48 sati od kada je primljen, rodbina se ovoj proceduri često usprotivi. Najsvežiji primer ovakve loše prakse imali smo nedavno kada obdukcijom nije utvrđen uzrok smrti berača višanja u voćnjaku kod Kule, pa je javnost na zvaničan odgovor, umesto za 48 sati, čekala duže od mesec dana.

Profesor Tatić ukazuje da što manje radimo obdukcije to manje znamo i koliko nam je zdravstvo dobro, jer najviše podataka o efikasnom lečenju ili lekarskim greškama imaju upravo patolozi. Vrlo često se događa i da familija posle smrti svog najbližeg, za koga se sumnja da je umro zbog lošeg lečenja, odbije da se uradi obdukcija a bez tog dokaza teško da se može krenuti u dokazivanje lekarske greške.

– Danas se podaci o uzrocima smrti uzimaju iz kliničke dijagnoze, a niko ne proverava da li je to zaista tako i da li se dijagnoza kliničara i ono što je našao patolog – podudaraju. Tako neretko bude napisano da je uzrok smrti bio infarkt, a patolog utvrdi da je zapravo presudna bila plućna embolija – navodi dr Vujadin Tatić, inače, dugogodišnji načelnik Zavoda za patologiju i sudsku medicinu na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Zamera svojim kolegama što se, kako kaže, „kunu” u magnetnu rezonancu, kao nepogrešivu u postavljanje dijagnoze.

– Meni se desio slučaj da vrhunski lekar na magnetnoj rezonanci tvrdi da je video dva čvora na mozgu, metastaze, a kada sam ja „otvorio”, vidim, nema ništa. Autopsije su jedini način da se utvrdi od čega ljudi boluju i umiru, ali mladi lekari kao da beže od ovog načina potvrde svog rada. To je najmerodavnija kontrola kvaliteta kliničkog rada, i vrlo je važno da kliničar shvati da autopsije ne donose njegovu osudu, već da se rade da bi se dokazao glavni uzrok bolesti i potvrdila dijagnoza. To je važno za edukaciju, razvoj zdravstvenog sistema, ali i za planiranje prevencije – podseća ovaj lekar u penziji. 

Gordana Basta-Jovanović, upravnica Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta u kojem se obavljaju obdukcije umrlih u beogradskim bolnicama, kaže da broj obdukcija u ovoj ustanovi nije opao, ali da se u manjim centrima u unutrašnjosti obdukcije rade u daleko manjem broju od potrebnog.

– Radimo oko 1.000 obdukcija godišnje. Samo ona daje potpuni uvid u stanje jednog bolesnika i sve što nam lekari kliničari pošalju na obdukciju, jer njima ne bude jasan uzrok smrti – uradimo. To ne mogu da traže sami patolozi, radi zadovoljavanja određenog procenta – objašnjava naša sagovornica.

Dr Svetislav Tatić, patolog i profesor Medicinskog fakulteta sa istog instituta, potvrđuje da je u proteklih pet godina zabeležen porast broja obavljenih obdukcija.

– Do 2008. godine smo zaista imali mali broj obdukcija u odnosu na broj umrlih, po 300 obdukcija godišnje, ali sada se dnevno obdukuju i do tri pacijenta. Reč je samo o pokojnicima koji su lečeni i umrli u bolnicama, pa lekar koji ih je lečio traži autopsiju, a ne i o osobama koje su umrle kod kuće – objašnjava dr Svetislav Tatić.

------------------------------------------------------------------------ 

Porodice ne shvataju značaj autopsija

Poseban problem je stav rodbine preminulog pacijenta, koja ponekad učini sve da ne dozvoli obdukciju. Svi naši sagovornici kažu da iako postoji zakonska obaveza da svaka smrt koja se dogodi 48 sati od ulaska u bolnicu mora ispitati i autopsijom, to se uvek ne događa. „Rodbina nema pravo da stopira obdukciju, ali ona vrši pritisak na lekare, pa oni popuste i odustanu od zahteva. Svakodnevno sam pod pritiskom rodbine da ne radimo obdukcije. Porodica ne shvata značaj autopsija, a samo tako se dobiju saznanja o naslednim oboljenjima i da li je pokojnik pravilno lečen. Tu je društveni interes, jer su obdukcije važne za kontrolu efikasnosti zdravstvene službe”, kaže dr Gordana Basta-Jovanović.

Olivera Popović

objavljeno: 19.08.2013.

Nastavak na Politika...