Izvor: Vesti-online.com, 01.Sep.2012, 05:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez mita u otadžbini nema lečenja

Mada je stekla penziju, Slobodanka Milošević iz Milive kod Despotovca, koja od avgusta 1970. godine živi u Stokholmu u Švedskoj, ne planira da se vraća u zavičaj. U rodno selo je došla da bi brinula o 80-godišnjoj majci Kostadinki, koja je veoma bolesna.

Porodica Milošević na okupu

 

Povratak u rodno selo ne može da zamisli zato što je shvatila da se u Srbiji sve završava preko veze >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ili uz pomoć mita.

- Nedavno sam u Švedskoj operisala žuč. Ne znam kako bih to izvela u Srbiji. Kada sam odvela majku u bolnicu, nisu hteli da joj uključe terapiju. Tek kada smo dali novac, onda je sve moglo. Dobila je lekove koji su joj neophodni. To je strašno. Izgleda da ovde lekari sarađuju, razmenjuju informacije i znaju sve o pacijentu pre nego što stigne u bolnicu. Naime, moja majka je austrijski penzioner, jer prima penziju na ime mog pokojnog oca Radoša - ogorčena je Slobodanka.

Slobodanka hvali život u Švedskoj.

- Po zanimanju sam šnajderka i sedam godina sam šila kod kuće pre nego što smo otišli u inostranstvo, dok je moj muž Mile radio kao moler. I tamo sam malo šila kod kuće, a onda sam radila na pakovanju robe, a Mile je vozio viljuškar. Sin Saša je završio za kuvara, ali radi u magacinu pića. Da smo ostali ovde, možda bismo nekako napravili jednu kuću, ali ove dve nikako - kaže Slobodanka za "Vesti".

  Slobodanka Milošević ispred kuće u Milivi

 

Seća se da je sa suprugom planirala odlazak u Australiju, ali im svekrva nije dozvolila, pa je zamolila svoju kćerku Katu i zeta Dragana Milosavljevića koji su već radili u Švedskoj da im pomognu. Oni su Slobodanki i Miletu poslali garantno pismo.

- Kao da je juče bilo. Sećam se kako smo krenuli s jednim koferčetom i dve kartonske kutije. Vozom. Bilo je strašno. Niti znaš gde ideš, niti šta te čeka. Mile je imao sreću jer ga je Luta Čuljko zaposlio. Taj Luta je u Stokholm odveo više od pola Despotovca. Ja sam promenila mnogo radnih mesta dok se nisam zaposlila u firmi gde je Mile radio. Posle je sve bilo mnogo lakše - priča Slobodanka.

Slobodnog vremena nisu imali. Dodatno su radili, a i sinovi Slobodan i Saša su rano počeli da im pomažu. U Stokholmu i danas svi žive. Nažalost, pre četiri godine ostali su bez sina Slobodana.

- Njegova supruga i sin ostali su u Švedskoj. Saša se oženio Šveđankom i ima dvoje dece. Zdravstvena zaštita u Švedskoj ne može da se poredi sa stanjem u Srbiji. Teško onom ko se ovde razboli, a nema para - zaključuje Slobodanka Milošević.

 

Kažnjavane zbog oca

Slobodanka kaže da su njen otac Radoš i stric Rala bili u četnicima i da su u školi maltretirali ne samo nju, već i njene dve sestre.

- Ja sam ponavljala četvrti razred, Branka treći, a Jovanka prvi. Kada sam učitelja Vladu pitala što me je oborio kad sam znala bolje od druge dece, odgovorio mi je da pitam oca Radoša. Strašno! Nikada to neću zaboraviti. Kad je rađena monografija o našem selu svačija kuća je uneta, samo naša nije. Još imaju taj pik na nas. Ne znam zašto se tako odnose samo prema nama, kad je cela Miliva bila u četnicima. Možda zato što je moj otac emigrirao - čudi se Slobodanka. 

Nastavak na Vesti-online.com...