Izvor: Politika, 22.Maj.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatno u taksiju Živote Jevremovića
Odlazak u penziju naš sugrađanin obeležiće na neobičan način: njegov taksimetar neće otkucavati novac za pređene kilometre
Beograđani i brojni posetioci glavnog grada moći će sutra ceo dan da se besplatno voze jednim taksijem. Ovo zadovoljstvo pružiće im Života Jevremović, šezdesetdvogodišnji vozač „Beotaksija”, koji će na taj način proslaviti odlazak u penziju. Želja mu je, kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ostavi srce na terenu, pa će tako u uglancanom „pežou 404” proizvedenom 1974. godine, obučen u odelo sa kravatom, prihvatati svaki poziv koji dobije od dispečera, a pokupiće i sve putnike koji ga budu zaustavili na ulici.
Na haubi automobila biće nacrtano srce u kome će pisati „Beograđanima na dar”, dok će se na gepeku nalaziti dva srca posvećena mladim parovima koji su najdraži putnici ovog neobičnog čoveka.
– Svim damama ću pokloniti po jedan cvet, jer su one češći korisnici taksi usluga od muškaraca. Najviše, ipak, volim da vozim muža i ženu, jer nema ničeg slađeg nego njih „zavaditi”. Dovoljno je da ih pitam kojim putem da ih vozim i odmah će doći do žučne rasprave i svađe, ali zna se čija je uvek poslednja – kazuje Jovanović koji je u toku svoje višedecenijske karijere prevezao na hiljade ljudi i služio im kao rame za plakanje.
Tvrdi da je bilo i situacija kada mušterija uđe u taksi i ne kaže ni „Dobar dan”, ali više voli da se priseća lepih trenutaka.
– Trudim se da ja uvek prvi pozdravim putnike. Mnogi od njih imaju razne probleme, recimo kod kuće neće da ih slušaju sin ili žena, pa se onda meni izjadaju. Uvek ih saslušam i na kraju vožnje im obavezno kažem: „Siti se napričasmo”, iako od njih nisam mogao da dođem do reči – veli Jevremović i naglašava da je ljubaznost jedna od najvažnijih stvari u ovom poslu.
Ovaj vozač jedan je od malobrojnih, ako ne i jedini taksista, koji je u vozilu otvorio knjigu utisaka. A u njoj – samo reči hvale. Više od 340 putnika zapisalo je utiske sa vožnji koje su proveli sa ovim harizmatičnim taksistom, a knjiga će biti otvorena i sutra.
– Petak je dan kada u gradu obično ima mnogo ljudi, a zbog „Evrosonga” će biti i mnoštvo stranaca. Jedva čekam da im vidim izraz lica kada im po završetku vožnje budem rekao da ne moraju da plate. Biće to sigurno sjajan utisak koji će poneti iz našeg grada. Verujem da će im biti uzbudljivo i možda pomalo egzotično što su se vozili u ovako starom, ali odlično očuvanom automobilu. Da je sreće u Beogradu bi bilo više ovakvih „oldtajmera” koji bi upravo služili da privuku strane turiste – zaključuje Života Jevremović koji će, iako se zvanično od taksiranja oprašta sutra, prevoziti putnike još mesec dana kada mu ističe vozačka dozvola.
-----------------------------------------------------------
U penziju u 93. godini
Alfred Kolins, najstariji taksista u Londonu, otišao je u penziju u 93. godini, posle 70 godina vožnje čuvenog crnog taksija po britanskoj prestonici. On je u karijeri, koju je počeo 1937. godine, bio u prilici da vozi mnoge slavne ličnosti, od Margaret Tačer do glumice Džoan Kolins.
Kandidati za taksiste u Britaniji moraju da imaju najmanje 21 godinu, ali ne postoji starosna granica kada moraju u penziju. Dozvole im važe do 70. rođendana, a posle toga moraju da ih obnavljaju svake treće godine.
N. Miković
[objavljeno: 22/05/2008]
