Izvor: Politika, 30.Mar.2015, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Benzinom na požar - opet
Od 2000. do 2012. plate i penzije samo su povećavane, ali ih Vučićev režim smanjuje, rekao je nedavno za „Blic” Bojan Pajtić, predsednik DS-a. U istom tonu govorio je i Dragoljub Mićunović, predsednik političkog saveta DS, pre nekoliko meseci za NIN. Ne razumem u čemu je „hrabrost” smanjiti penzije ili plate bedno plaćenim prosvetarima, rekao je tada Mićunović.
Svako ko se iole razume u politiku, što se ni Mićunoviću, ni Pajtiću nikako ne može osporiti, zna da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je smanjenje plata i penzija jedna od najtežih političkih odluka. Svako ko se, sa druge strane, razume u ekonomiju, takođe, zna da je najveći fiskalni greh napravljen krajem 2008. kada je novoformirana vlada Mirka Cvetkovića vanredno povećala penzije za 10 odsto. Time je stvoren trajni godišnji budžetski trošak od oko 400 miliona evra, što je naš javni dug u međuvremenu povećalo za 2,4 milijarde evra. To su pare koje je Srbija pozajmila da bi finansirala ispunjenje predizbornog obećanja Jovana Krkobabića, tadašnjeg predsednika PUPS-a, od koga je zavisio opstanak koalicije.
Tadašnja ministarka finansija Diana Dragutinović bila je protiv te odluke, premijer Mirko Cvetković, takođe. Iako Mlađana Dinkića, tadašnjeg ministra privrede, mnogi smatraju glavnim krivcem za kreiranje trajnih rashoda u budžetu, on je bio protiv povećanja penzija. „Bilo bi to ekonomsko samoubistvo”, rekao je tada on. „Ako se razumete u ekonomiju znaćete da se u ovakvim uslovima ne sme menjati penzioni zakon”, upozoravao je Dinkić. U suprotnom bi bila ugrožena ne vlada, nego država, kazao je Dinkić. To bi bilo isto kao da kuću kojoj preti požar polijete benzinom, zaključio je.
U ovim okolnostima, najava premijera Aleksandra Vučića da bi plate i penzije mogle da se povećaju još u toku ove godine nije ništa drugo nego pokušaj da se požar u kući ugasi benzinom. To što je u jednom tromesečju minus u kasi upola manji od planiranog, nije znak ozdravljenja javnih finansija. Čak 17 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda stvori za godinu dana, čine troškovi kamata i otplate glavnica (skoro šest milijardi evra). To daleko prevazilazi izdatke za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu, vojsku i policiju i druge vitalne funkcije.
Premijer Vučić nedavno je rekao kako se često seti šta ga je pitao jedan seljak: „Šta je mene, Vučiću, briga za javne finansije ako uštede idu preko mojih leđa”. Od predsednika vlade dobio je politički odgovor. „Srbija mora da plati cenu neodgovorne politike koju je zemlja dugo vodila”, rekao je premijer svom sagovorniku. A zapravo, iz ekonomskog ugla gledano, postoji samo jedan odgovor: ili će lična primanja penzionera i zaposlenih u javnom sektoru danas biti smanjena ili sutra neće biti ni plata ni penzija, jer će zemlja bankrotirati.
Anica Telesković
objavljeno: 31.03.2015.
