Izvor: Kurir, 14.Jun.2010, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIA, SNAJKA, BIA
Kada pošaljete pismo, osim ako ne koristite goluba pismonošu, na koverti stoji adresa pošiljaoca, kao i adresa primalaca. Bez adrese primalaca pismo ne može biti isporučeno. Retko se u Srbiji danas koriste pisma. Svet globalnih komunikacija uslovio je da se koverta danas retko kupuje, sem kada krenete kod lekara, ili kod nekog administrativnog činovnika od čije dobre volje vam zavisi sudbina građevinske dozvole. U skladu sa rastom penzija >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << proredili su se i golubovi u parkovima, pa nije baš preporučljivo slati pisma ovim zaboravljenim načinom, koji su uglavnom koristili vojnici u opkoljenim utvrđenjima.
Kada adresirano pismo dospe u ruke poštara, svako zna ko kome piše. Ako poštar tog dana deli penzije, pismonoša će uz nekoliko šoljica kafe i po koju čašicu rakije svoja saznanja podeliti sa celim soliterom. Bez odluke suda ili poverenika za informacije od javnog značaja, vaša intima biće podeljena sa znanima i neznanima. Samo dobri Bog zna ko će sve saznati od koga je zgodna plavuša sa devetog sprata dobila pismo. I da li je brže bolje požurila da odgovori. Ili je nepročitano pismo završilo kraj hrpe isto tako neotvorenih koverti.
Sa elektronskom komunikacijom je već drugačije. Pored neverovatnog ubrzanja komunikacija, razvoj interneta i mobilne telefonije doveo je i do nekih negativnih efekata kao što je korišćenje ovih civilizacijskih dometa za čitav niz terorističkih i kriminalnih aktivnosti. Izumitelj automobila nije ni sanjao da je podižući lestvicu civilizacijskog napretka i olakšavajući život milionima ljudi izumeo i saobraćajnu nesreću, kao što je i pronalaskom električne energije, pored svih blagodeti, nažalost, izmišljena i smrt od struje.
U državi na čijem delu je proglašena ništavna nezavisnost čitave jedne pokrajine i koja je, po mišljenju najviših državnih organa, ugrožena mogućim terorističkim aktivnostima normalno je da bezbednosne službe imaju uvid ko sa kim i koliko često komunicira, bez zadiranja u sadržaj tih razgovora. Kada najvažnijim državnim funkcionerima i nosiocima aktivnosti u borbi sa organizovanim kriminalom živote ugrožavaju moćne organizovane mafijaške grupe, normalno je očekivati da država preko odgovarajućih službi saseče u korenu takve aktivnosti. Jer to je pretnja demokratski ustrojenom ustavnom poretku jedne zemlje.
U zemlji u kojoj su bezbednosne službe do prekjuče korišćene za likvidaciju političkih protivnika i skrivanje haških optuženika vlada velika skepsa da je skupštinski odbor za bezbednost sposoban da kontroliše Bezbednosno-informativnu agenciju. Bezbednjačka zavera se nazire na svakom ćošku. Zato neupućeno javno mnjenje sastavljeno od kvazieksperata i komentatora traži da, umesto direktora BIA, saglasnost za praćenje elektronske komunikacije, bez ulaska u sadržaj ostvarene komunikacije, daje pravosuđe. Pa lepo BIA dođe kod tužioca, on kod sudije, sudija sutradan kod predsednika suda, on prekosutra do pisarnice, pa pisar te večeri u kafanu da se pohvali ko koga sluša. Grohotan smeh koji prati ovu priču nalik priči o slanju pisma plavuši s devetog sprata u danu kada poštar deli penzije do tada će već prekinuti prasak bombe, rafali i pitanje šta je radila BIA...
Ali valja u vreme Svetskog prvenstva još nečim zabaviti narod kome i nije do zabave. Pa makar za zabavu poslužila i bezbednost zemlje.
