Izvor: Politika, 17.Jun.2014, 12:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arsić: Neizbežno kresanje plata i penzija

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić veruje u mogućnost ušteda u javnim preduzećima ali tvrdi da one neće biti dovoljne

Manji troškovi, uz rast efikasnosti poslovanja u javnim preduzećima, neće doneti uštede u budžetu kojim bi se, smatraju ekonomisti, izbeglo umanjenje penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru. Ekonomisti pozdravljaju nameru ministra privrede Dušana Vujovića da „minimizira potrebu sečenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penzija i plata”, ali smatraju da je ogromna razlika između mogućih ušteda i objektivne potrebe da se negde pronađe 1,5 milijarda evra.

Zato će biti neophodno da se ostvare krupne uštede i na drugim budžetskim rashodima, uključujući i plate i penzije, tvrde sagovornici „Politike”, ali bez sprovođenja godinama izbegavanih reformi ni ta žrtva neće doneti ravnotežu javnih finansija, niti može biti trajna brana od izbegavanja neprijatnih posledica daljeg zaduživanja.

Moguće su uštede u javnim preduzećima „u stotinama miliona evra”, kako je najavio ministar Vujović, smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta, ali će biti potrebno bar godinu dana da se one ostvare.

– Međutim, i kad se ostvare te uštede, one neće biti dovoljne da se fiskalni deficit u naredne tri godine smanji sa ovogodišnjih 2,5 na održivih ispod milijarde evra – ukazuje Arsić. – Razlika između ukupno potrebnih ušteda od oko 1,5 milijarde evra i ušteda koje se mogu ostvariti na javnim preduzećima je ogromna, pa će stoga biti nužno da se ostvare krupne uštede i na drugim pozicijama rashoda, uključujući i „državne plate” i penzije.

Arsić naglašava da je za uspešnu fiskalnu konsolidaciju neophodno da se u kratkom roku ostvare značajne uštede na nekoliko krupnih pozicija – javnim preduzećima, platama i penzijama, kao i da se pokrene neselektivna, snažna i istrajna borba za suzbijanje sive ekonomije.

– Samo na ovaj način moguće je da se obnovi prilično poljuljano poverenje investitora u Vladu Srbije, koja je već nekoliko puta najavljivala oštru fiskalnu konsolidaciju, ali su nakon toga izostajale konkretne mere na njenom sprovođenju – kaže Arsić.

Prema njegovim rečima, uštede u javnim preduzećima su vrlo važne ne samo sa stanovišta budžeta, nego i sa stanovišta uspostavljanja normalnog tržišnog ambijenta u okviru koga svi učesnici na tržištu redovno plaćaju svoje obaveze.

Na opasku da čudi kako se do sada niko nije setio da postoji mogućnost tolikih ušteda u javnim preduzećima, Arsić odgovara da su političari za to znali, ali da nisu bili spremni da plate cenu takve odluke.

– Za sprečavanje gubitaka „Srbijagasa” treba obustaviti isporuke gasa preduzećima, državnim ustanovama i građanima koji ga ne plaćaju. Uštede u „Srbijagasu” imale bi za posledicu da mnogi radnici u neefikasnim preduzećima izgube posao, da lokalne samouprave naplaćuju ekonomsku cenu grejanja, da se preispitaju međudržavni sporazumi o kupovini gasa, kao i da se smanje troškovi rada u samom preduzeću. Ništa od prethodnog nije popularno i lako, mada je nesporno ekonomski opravdano, i to je razlog što nije do sada realizovano – kaže Arsić.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da je ispravan stav vlade da preispita smanjivanje plata i penzija u ovoj godini. Od te mere, smatra on, bolja je reforma javnih preuzeća i njihov efikasniji rad, kao i naplata poreskih dažbina od dela sive ekonomije.

– Smanjivanje plata i penzija smanjuje domaću tražnju. U ekonomijama poput Srbije, koje nisu dovoljno izvozno orijentisane, takav potez dodatno podstiče recesiju i poništava početni učinak takvih mera – ukazuje Nikolić.

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT), smanjivanje plata u javnom sektoru i penzija očekuje sa velikom verovatnoćom. S tom razlikom što linearno smanjenje plata neće biti u julu, nego u oktobru, a od smanjenja verovatno će biti pošteđene niže penzije.

– Ovo odlaganje će samo povećati budžetski deficit na 8,7 odsto BDP, a početak reformskih zahvata, kao što su profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima i završetak restrukturiranja 157 firmi se odlaže, zato što još nisu pripremljeni – kaže Đogović.

– Početak reformi čeka zakone o stečaju, privatizaciji i radu. Ovi propisi će biti doneti do kraja jula, a zatim dolaze odmori, što znači da neophodnih reformskih poteza neće biti ni u ovoj godini.

Još nema naznaka reforme penzionog sistema, ali ni privatizacije sportskih klubova, koji se takođe finansiraju iz budžeta, podseća naš sagovornik. Smanjivanje plata i penzija bez reformi javnog sektora neće ništa značajno promeniti. Kao što ni od prodaje „Telekoma” neće biti neke vajde, jer će novac biti potrošen na jednokratno smanjivanje deficita, bez jačanja konkurentnosti države i privrede.

A. Mikavica

----------------------------------------------

Domaćinstva raspolagala sa 56.414 dinara

Domaćinstva u Srbiji prosečno su mesečno raspolagala sa 56.414 dinara u prvom kvartalu ove godine, a najviše novca trošila su na hranu, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u Srbiji mesečno iznose 55.240 dinara, od čega je najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića – 37,1 odsto i stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva – 17,3 odsto.

Slede izdaci za transport – 9,7 odsto, odeću i obuću – 5,4 odsto, ostali lični predmeti i ostale usluge – 5,1 odsto, alkoholna pića i duvan – 4,8 odsto i komunikacije – 4,7 odsto.

Od ukupno raspoloživih sredstava 95,9 odsto čine prihodi u novcu, a 4,1 procenta prihodi u naturi.

Najveći udeo u raspoloživim sredstvima imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 47,8, penzije – 31,5, a ostala primanja: od socijalnog osiguranja – 4,4 i naturalna potrošnja – 4,1 odsto.

Tanjug

objavljeno: 17.06.2014.

Nastavak na Politika...

B92: Bez manjih plata i penzija ne može