Izvor: Vesti-online.com, 23.Mar.2011, 08:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arheološka mafija (3): Tajna trećeg ćupa

"Nas nekoliko divljih arheologa u prvoj polovini 1995. godine na njivi Borivoja Mitića u Priboju Vranjskom pronašli dva ćupa sa oko 40.000 rimskih srebrenjaka. Sumnjamo da je teći ćup "pronašla" policija, i da je bilo ukupno 60.000 srebrnjaka", počinje priču o srebrnoj aferi koja je sredinom devedesetih ustalasala Srbiju Srboljub Đorđević (61), potpukovnik u penziji.

Tek posle 11 godina suđenja, Vranjski muzej >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je 2006. dobio vrednu kolekciju od 11.678 komada rimskog novca. Gde je završila nekoliko puta veća količina srebrnjaka, verovatno se nikad zvanično neće saznati. Đorđević je, zbog učešća u čuvenoj srebrnoj aferi osuđen na tri meseci zatvora, koji je odležao u Okružnom zatvoru u Vranju, s proleća 2003. godine.

Bivši legionar Mauzer je nekada bio vođa grupe divljih arheologa. Operisali su na jugu Srbije, severu Makedonije, u Bugarskoj, oko Ćustendila i Trna, na Kosovu i Metohiji.

- Oko Morave smo pronašli nekoliko grobnica. Zidane od kamena, spajane nečim nalik na lepak gde su korišćena sveža jaja. Unutra su bile kosti vojskovođa, ponekad i njihovih žena. Vredno bi uzimali, ostalo bacali u Moravu. Na jednom mestu, na potezu od Mazaraća do Prevalca našli smo grobnicu sa nakitom, oružjem. - To može da vredi i do deset miliona evra kad dođe do poslednjeg kupca, zavisno koji je vladar i šta se nađe. Tada se roba prosleđuje jedinim sigurnim putem, a to je diplomatski. U nekim ambasadama postoje ljudi zaduženi za vredna i retka arheološka otkrića. Prodavali smo im rimski novac, posebno zlatan, razne figurice, jedan kratki mač, sa ugraviranim inicijalima tadašnjeg rimskog imperatora. Posao smo obavljali u motelu "Vranje". Oni su kasnije robu iznosili kao diplomate i prosleđivali je uglavnom na Londonskoj berzi, koja je najpoznatija u Evropi - kaže Mauzer. Jedan rimski zlatnik na berzi je dostizao cenu od 10.000 do 50.000 evra. Srebrnjaci od 700 do 1.200 evra.

Smutnih devedesetih je sa nekoliko drugova kupio aparat za otkrivanje metala. Uzajmili su sa kamatom 10.000 maraka od zelenaša iz Vranja. Založio je stan, jer drugi nisu imali šta. Odmah je sa trojicom drugara krenuo na posao.

- Za Priboj Vranjski smo saznali slučajno. Krenuli smo u Momin Kamen, prema Vladičinom Hanu. Po zapisu tamo je bilo turskog zlata. Bio je kraj januara i sipila je ledena kiša. Ispostavilo se da je zlato oko metar ispod lokalnog asfaltnog puta. Odustali smo odmah. Pri povratku svratili smo u kafanu Lingur u selo Stubal. Jedan pripiti meštanin mi dobaci: "Koji ste, bre, vi kopači, eno kod mog kuma u Priboju puna njiva sa novčićima, neki talijanski"... Svi su se smejali. Ja, nisam. Mesec dana smo ubeđivali tog seljaka da nas poveže sa kumom. Pristao je. Domaćin njive nije hteo da učestvuje i vadi "prokleto". Na kraju nam je rekao da radimo šta hoćemo - priča Đorđević.

Pre nego što su se upustili u avanturu, dva Srbina druga su otišla u Arheološki zavod u Nišu. Smejali su se pri pomenu da dole ima rimskih novčića. "Taj lokalitet nije registrovan, kopajte. Ne smete jedino na potezu Markovo kale iznad Vranja", tako su im rekli. O tome ima potvrdu.

- Prvi ćup smo mi iskopali, krajem marta 1995. godine. Bilo nas je sedmorica, svi iz Vranja. Ćup smo pronašli na 30 cm dubine. Imao je oko 13.000 srebrnjaka. Nešto smo prodali proverenom kupcu Neši iz Umke. On je to prodao nekom Slovencu koji je napravio zbirke, ali je na aukciji pukao sa cenom. Aleksandar Pop i Boban Robijaš su upropastili oko 2.500 komada. Čistili su ih sumpornom kiselinom u kadi. Za srebrnjake smo dobili 30.000 maraka. Vratili smo zelenašu dug za aparat, plus kamatu. Potom, dug Bobana Robijaša od 1.000 maraka za založeni auto. Za manastire Prohor Pčinjski i Sveti Pantelejmon u Lepčincu odvojili smo 3.500 maraka. To je trebao da prosledi Pop. U Prohor je dao 2.000, za Lepčince ne znam. Od ukupne sume podelili smo po 2.000 maraka, to je sve - kaže Đorđević.

Kad su seljaci videli šta su uradili, predomislili su se. Nisu hteli sa njima da rade, već je brat od Borivoja Mitića, vlasnika njive, angažovao Srbu Mihajlovića Talimata iz Vranja. Sa njim su bili vlasnici njive i njihova familija. Njima su ćup, sa oko 21.000 srebrnjaka, aparatom pronašli ljudi iz Sremske Mitrovice, u julu 1995. Dakle, ukupno oko 27-oro se umešalo u srebrnu aferu. Srebrnjake su prodali Branku Simeonovu u Beogradu. Branko je bio evropski poznat numizmatičar. Numizmatikom se bavio i njegov sin Mitka. Kod njega je pronađeno oko 14.000 novčića, a kod seljaka je ostalo oko sedam hiljada. Srebrnjaci su trebali da odu kombijem za Austriju. Oduzeti su pred sam polazak.

- Postojao je i treći ćup, koji se zvanično ne vodi. Rimljani su zakopavali blago na nepar, ili jedan ili tri ćupa. Svi su bili na istoj liniji. To je znao i Dragan Karleuša, tada zamenik republičkog načelnika za borbu protiv kriminala. Zato je i došao u Vranje i zadržao se sve dok nije okončana istraga. Moj izvor iz Priboja saopštio je da je treći ćup iskopala policija, dok smo, nas preko 20, bili u pritvoru. Muzej je bio po strani, jer tada njih niko nije zarezivao. Sve je radila policija - ističe Đorđević.

Hapšenje je bilo posledica hvale pojedinaca koji su vadili novčiće iz džepova po kafanama. Đorđević je odležao tri meseca u zatvoru. Interesuje ga šta se desilo s ostalim novčićima kojima se zameo trag. Treći ćup niko nije pominjao.

Sutra pogledajte - Arheološka mafija (4): Avarski pojas, od Srema do Strazbura

Pročitajte i:

Arheološka mafija (1): Kradljivci blaga preorali Srbiju

Arheološka mafija (2): Lopovi porušili neolitske kuće

Nastavak na Vesti-online.com...