Izvor: B92, 11.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aranžman sa MMF-om još neizvestan
Beograd -- PUPS bi, ako se "apsolutno ne prihvate zahtevi penzionera" o povećanju penzija, morao da izađe iz Vlade, izjavio je poslanik te partije Đuro Perić.
Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić ne pristaje na predlog MMF-a da se povećanje penzija od 10 odsto, u budžetu za sledeću godinu, obustavi. Kako B92 nezvanično saznaje, ostali u vladajućoj koaliciji nisu spremni za drugo ponuđeno rešenje MMF-a, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zamrzavanje plata u javnom sektoru.
U produženim pregovorima, koji bi trebalo da traju do četvrtka, traži se prelazno srednje rešenje.
Kako B92 nezvanično saznaje, Međunarodni monetarni fond ponudio je Vladi da se budžetom za sledeću godinu penzionerima odobri ili povećanje za 10 odsto, ili samo usklađivanje sa rastom troškova života.
Predstavnici PUPS-a, međutim, odlučni su da od povećanja penzija ne odustanu, makar to značilo i izlazak iz Vlade.
Poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije Đuro Perić rekao je da je ta stranka spremna da uvaži refleksije svetske ekonomske krize na Srbiju, ali neće odustati od povećanja penzija, kako je predviđeno vladinom uredbom.
"Ukoliko naši zahtevi ne budu apsolutno prihvaćeni, ako se budu ignorisale sve činjenice i penzije budu vraćene u pređašnje stanje, morali bismo da razmislimo i o uskraćivanju podrške Vladi", rekao je Perić novinarima u parlamentu.
Perić, koji je i zamenik predsednika Upravnog odbora Fonda PIO, rekao je da su za PUPS predlozi MMF-a u vezi sa penzijama neprihvatljivi, a parametri kojima se oni koriste netačni.
Šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija izjavila je da veruje da Partiji ujedinjenih penzionera nije interes da Vlada padne, niti da Srbija uleti u inflaciju i da se svako povećanje penzija obesmisli inflatornim udarom.
Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica podseća da je premijer Mirko Cvetković u ekspozeu naveo da će penzije u ovoj godini biti povećane deset odsto, a da će sledeće dostići 70 odsto od prosečne zarade.
"Sada se pokazuje da odluka Skupštine koja je izglasala ovaj program ne znači ništa, jer predsednik Vlade nije dobio dozvolu MMF-a za ovakav program", naveo je lider DSS-a.
"Najgora opcija - ne dogovoriti aranžman"
Ekonomski stručnjaci smatraju da je za Srbiju najgora opcija da se aranžman sa MMF-om uopšte ne postigne.
Ekonomista Miladin Kovačević navodi da bi bilo najbolje da se pronađe srednje rešenje koje će omogućiti da penzije porastu za izvesni procenat, i da se izbegne zamrzavanje plata u javnom sektoru.
"Ako uzememo u obzir da će troškovi života rasti sedam-osam odsto, i da će povećanje biti 10 odsto, onda pitanje - da li će se izabrati da se zadrži vanredno povećanje ili usklađivanje sa inflacijom - dođe na isto", objašnjava Kovačević.
Pregovori MMF-a i Vlade Srbije traju već treću sedmicu i produženi su do četvrtka, kada bi trebalo da bude poznato da li će Srbija ući u aranžman sa tom finansijskom institucijom.
Za sada je malo toga poznato o pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom jer, iako se već za juče najavljivalo da će premijer saopštiti da li prihvata preporuku MMF-a da se odustane od povećanja penzija, taj odgovor je izostao.
Podsetimo, delegacija MMF-a, koja u Beogradu boravi od 28. oktobra, prvobitno trebalo je da se zadrži u poseti do 9. novembra, a potom su razgovori produženi i preko vikenda, da bi nakon toga bilo odlučeno da o predlogu novog budžeta Srbije predstavnici MMF-a i Vlade Srbije razgovaraju do četvrtka.
Poslednje u nizu susreta delegacija MMF-a imala je sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i potpresednikom Vlade Srbije Jovanom Krkobabićem.
Cvetković se u razgovorima složio da svetska finansijska kriza i restriktivan budžet za narednu godinu nalažu štednju svih budžetskih korisnika i smanjenje javne potrošnje.
Ipak, u razgovorima nije precizirano kako će se utvrđivati iznos penzija u narednoj godini. Podsetimo, predlog MMF-a je bio da se odustane od vanredne povišice od 10 odsto u idućoj godini.
Međutim, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić se na poslednjem sastanku sa delegacijom MMF-a, kako je agenciji Beta potvrđeno, nije složio sa tim predlogom, navodeći da je uredba o vanrednom povećanju penzija od 10 odsto jednoglasno usvojena na Vladi.
Ako Vlada odbije predlog o suspenziji vanredne povišice penzija, MMF će insistirati na zamrzavanju zarada u javnom sektoru na svim nivoima.
Monetarni stručnjak Nikola Fabris smatra da aranžman sa MMF-om ima pre svega političku dimenziju.
"Ovaj aranžman može olakšati tekuću situaciju u vladajućoj koaliciji, koja je u velikoj meri sazdana na nerealnim obećanjima i nerealnim očekivanjima o rastu plata i penzija”, kaže Fabris.
Koštunica: Žalostan položaj
Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da Vlada Srbije ne vodi samostalnu politiku i da Srbija treba da dobije vladu koja će se isključivo rukovoditi interesima države.
On je naveo da je premijer Mirko Cvetković u ekspozeu u parlamentu Srbije naveo da će penzije u 2008. godini biti povećane deset odsto, a da će naredne godine dostići 70 odsto od prosečne zarade.
"Sada se pokazuje da odluka Narodne skupštine koja je izglasala ovaj program ne znači ništa, jer predsednik Vlade nije dobio dozvolu MMF-a za ovakav program", naveo je lider DSS-a.
Bivši premijer je ocenio da se Srbija danas, "zahvaljujući ovoj vladi, nalazi u žalosnom položaju, ako MMF može da promeni program Vlade koji je izglasala Narodna skupština".
"Argument Međunarodnog monetarnog fonda da je tako nešto neodrživo može olakšati položaj vladajućoj koaliciji”, smatra on.
Kada je reč o aranžmanu sa MMF-om, Vlada Srbije ima dve mogućnosti - da on bude finansijski ili savetodavni.
Fabris kaže da - ako Vlada uđe u savetodavni aranžman - moraće da poštuje preporuku stručnjaka te institucije o zamrzavanju ili plata koje se daju iz budžeta ili penzija.
U suprotnom, ako Vlada uđe u aranžman, a ne poštuje preporuke, Srbija će trpeti negativne posledice.
"Posledice negativnog izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda odražavaju se na kreditni rejting na zemlje, kao i na međunarodni imidž, a time i na priliv direktnih stranih investicija”, upozorava Fabris.
"Posledice, pre svega, zavise od toga koliki je, da tako kažemo, stepen neispunjenja dogovorenog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom”, kaže Fabris.
"Svaka vlada koja potpiše sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom i uđe u neku vrstu aranžmana, trebalo bi da taj aranžman poštuje ili da uopšte i ne ulazi u aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom”, zaključuje on.
Poštovanje preporuka MMF-a značilo bi, između ostalog, privlačenje direktnih stranih investicije, tačnije, to bi bio signal investitorima da je Srbija sigurna za ulaganje.
Pozitivan izveštaj MMF-a omogućio bi i dobijanje jeftinijih kredita.
.jpg)
