Izvor: Kurir, 25.Okt.2012, 20:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Analitičari i privrednici: Budžet za 2013. realan

Na strani rashoda tačno je da je najveća ušteda na subvencijama, velika ušteda je naravno i na platama i penzijama, predočio Miladin Kovačević

BEOGRAD - Analitičari i privrednici ocenili su danas za Tanjug da je Vladin predlog budžeta za 2013, realan i predstavlja kompromis između potrebe za kapitalnim investicijama i smanjenja javne potrošnje, ali je većina oprezna u pogledu prognoziranog rast >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << privrede od dva odsto. Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Kovačević rekao je da je predloženi budžet "dovoljno radikalan i dovoljno realan sa aspekta makroekonomskih parametra", uključujući i rast privrede u narednoj godini od dva odsto.

Najveća ušteda na subvencijama

"Na strani rashoda, tačno je da je najveća ušteda na subvencijama, velika ušteda je naravno i na platama i penzijama", predočio je Kovačević, ali i primetio da su predviđena sredstva za kapitalna ulaganja u infrastrukturu nedovoljna.

Član Poslovnog saveta Privredne komore Srbije Nikola Pavičić smatra da je predloženi budžet "veoma hrabar", a Vlada Srbije je dala dobru projekciju, pod uslovom da se sve to realizuje u narednoj godini.

"Privreda treba da odigra glavnu ulogu u realizaciji budžeta za 2013, jer ona treba da obezbedi prihode. Sudbina tog budžeta zavisi od toga, šta će se desiti u privredi Srbje", rekao je Pavičić.

Pavičić, međutim, je rekao da je veoma rezervisan u pogledu procene Vlade da će prihodna strana budžeta biti ostvarena kako je projektovano jer smatra da su glavni problem domaće privrede visoke kamate i kurs koji stimuliše uvoz, a destimuliše izvoz.

"Ukoliko se na tom delu ne uradi ništa, siguran sam da privreda neće moci da obezbedi prihode koji su u ovom budžetu planirani", smatra Pavičić.

Sa ovakvim kamatama nema razvoja

Pavičih je, takođe, mišljenja da je "nerealan" projektovani rast privrede u 2013. od dva odsto.

"Sa ovakvim kamatama ne možete imati razvoj. Niko u svetu nije napravio rast sa visokim kamatama. Sa ovakvim kursom, sa precenjenim dinarom, ne možete napraviti izvoz. I tu je glavni problem budžeta za iduću godinu", predočio je Pavičić.

"Bez izvoza taj budžet neće se ostvariti i nećemo imati rast. Znači, tu je glavni problem", zaključio je Pavičić.

Predsednik kompanije "Galeb Grup" Radoslav Veselinović smatra kako je dobro što Vlada Srbije pokušava da smanji deficit budžeta u 2013. na pola, kao i subvencije i javnu potrošnju, ali mora nešto da učini da obezbedi povoljnije kredite izvozno orjenisanoj privredi, jer bez toga neće moći da se ostvari rast.

Veselinović smatra da smanjenja sredstava za subvencije u budžetu za 2013, ne bi trebalo da ugrozi privredu, jer je neopravdano pomagati preduzeća koja samo prave gubitke.

Veselinović je rekao da je procena o rastu privrede od dva odsto u idućoj godini "optimistička varijanta" i zaključio da su u ovom momentu najveći problem za kompanije u Srbiji, previsoke kamate na kredite privredi.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da predloženi budžet za 2013. "deluje razumno" i odaje utisak da je napravljen kompromis potreba za novim investicijama i štednje.

Po Grubišiću budžet ima investicioni karakter, jer predviđa ulaganje u infrastrukturu, a izdvajanja za agrar su udvostručena.

Sugestija Međunarodnog monetarnog fonda

Grubišić je rekao da predloženi budžet predstavlja kompromis između potreba da bude podrška razvoju, znači da bude investicionog karaktera, ali sa druge strane, predstavlja štednju, preko smanjenja tekućih rashoda

To je i bila osnovna sugestija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) prilikom rebalansa budžeta za 2012, primetio je Grubišić.

Grubišić je za predviđeni rast privrede od dva odsto u u 2013, rekao da će konačni rezultat puno zavisiti od spoljnih faktora, na koje Srbija manje može da utiče, i izrazio skepsu da taj nivo može biti dostignut.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da sa smanjenjem deficita za 2013. treba smanjiti i troškove državne administracije, jer za to su se sadašnji koalicioni partneri zalagali u predizbornoj kampanji.

"Mislim, da jedno s drugim ne ide. Na primer, tamo je predviđeno da se deficit državne kase svede sa sedam na tri odsto BDP, što bi bilo jako lepo, kad bi bilo moguće", rekao je Savić.

Savić je podsetio da je u razgovorima sa MMFm iz decembra 2011, takođe bilo dogovoreno da deficit javnih finansija bude 3,4 odsto BDP, "a mi smo završili sa sedam odsto".

Takođe, tada je bila postavljena ciljna inflacija za 2012. od 5,5 odsto, a ona će verovatno biti dvocifrena do kraja godine, ocenio je Savić

Konačno, Savić je podsetio da su krajem 2011. kreatori ekonomske politike najavljivali zaustavljane rasta stope nezaposlenosti, "ali se od toga ništa nije desilo, ona je nastavila da raste".

Nastavak na Kurir...