Izvor: Glas javnosti, 17.Sep.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako već ima para, čemu sad prepirke
BEOGRAD - Tek pošto su se ponadali da će bar deo troškova oko spremanja zimnice pokriti obećanih deset, pa onda još sedam odsto povišice, penzioneri su se zabrinuli da li će uopšte dobiti neki dinar „preko“. Nadu u zalihe za zimu ruši izjava guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića kako je realno da (tek) do kraja 2010. ili tokom 2011. godine budu ispunjena neka predizborna obećanja stranaka vladajuće koalicije poput povećanja penzija. U komentaru povodom najavljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << povišica guverner kaže:
- Trenutno to ne može. Loš je rejting, veliki su inflatorni pritisci i ne mogu se sada povećati penzije i reći to smo uradili jer je neko to obećao.
Jelašić je izrazio uverenje da svi članovi Vlade Srbije žele da održe makroekonomsku stabilnost države, a da bi tome mogao doprineti rebalans budžeta koji treba usvojiti sa usvajanjem budžeta za 2009. godinu.
Guverner je ocenio i da ukoliko se ispuni predizborno obećanje koalicije oko Socijalističke partije Srbije o povećanju penzija, to može izazvati niz reakcija „jer će i drugi hteti da isteraju svoje i tu kraja nema“. Na ovakav stav mu je uzvraćeno iz PUPS-a.
- Premijer Cvetković je rekao da para ima, a ako para ima, onda znači da ne treba da se bojimo inflacije - izjavio je Milan Krkobabić, visoki funkcioner PUPS-a.
I prognoze ekonomskog analitičara Zorana Popova poklapaju se sa procenama guvernera. Razlog za teško ostvarenje nivoa od 70 odsto plata Popov vidi i u nedostacima sadašnjeg zakona, a koji je opisao kao „rezultat brzopletih promena u originalnoj verziji zakona“.
- Kada je zakon menjan, onda je granica od 60 odsto ocenjena kao prihvatljiva i za ekonomiju i za zemlju - rekao je Popov. On smatra da bi u novi zakon trebalo vratiti formulu iz 2003. godine po kojoj se računao iznos penzija, a da bi se problem penzionera sa malim primanjima mogao rešiti kroz program socijalne pomoći, kako se ne bi opteretio penzioni sistem.
Nasuprot upozorenjima nekih ekonomista da će ovogodišnje linearno povećanje penzija od 10 odsto, kao i njihovo podizanje na nivo od 70 odsto prosečne zarade tokom 2009. godine, biti veliki udar na budžet zemlje, drugi smatraju da postoji još načina da se problem reši, a da se ne ugrozi državna kasa.
- Jedan od načina je reforma javne potrošnje, pošto se napravi uvid u nju - objašnjava Popov.
I dok stručnjaci savetuju kako naći novac, penzioneri ne prestaju da se pitaju kako bi bilo da svi poslodavci prijave sve svoje radnike, pošto prema nekim procenama skoro pola miliona radi na crno, pa bi se samo od toga u kasi Penzijskog fonda mesečno našlo najmanje dve milijarde dinara više. Uz sve ovo, ne prestaju kritike zbog nivoa najnižih penzija, koje bi, uz sve moguće povišice, bile mizerne, kako tvrde i naši čitaoci koji ovih dana dolaze u redakciju da se požale i izraze nezadovoljstvo.
U našoj zemlji se za penzije trenutno izdvaja oko 11 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), ali ukoliko se u narednoj godini one dovedu na nivo od 70 odsto prosečnih zarada, kako se planira, učešće penzija u BDP bi dostiglo 17 odsto. Tako bi Srbija postale evropski rekorder po visini izdvajanja, a trenutno vodeće ulogu imaju Poljska i Italija sa oko 14 odsto. Od zemalja u okruženju penzije iznose nešto iznad 50 odsto prosečnih plata u Sloveniji, Makedoniji i Crnoj Gori.
