Izvor: Politika, 04.Okt.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrtić u selu koje ne stari
U Mačkatu, koji rode nisu zaboravile, u dečji vrtić krenulo 35 mališana
Mačkat – Kad u brdskom selu ima napretka, reda i šanse da se radi i zaradi – što je prava retkost za naše prilike – onda ga mladi ne napuštaju, pa ni rode ne zaobilaze. Taj izuzetak je Mačkat ispod Zlatibora, selo dobrih domaćina i sa mnoštvom malih preduzeća, koje je juče dobilo i dečji vrtić. U njega je krenulo 35 mališana iz sela i okoline.
– Važna je ovo stvar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za naše selo koje je jedino planinsko u kome natalitet raste. Ovde su bračni parovi uglavnom zaposleni u nekoj od ovdašnjih dvadesetak firmi ili zauzeti u kakvoj porodičnoj proizvodnji, pa im otvaranje vrtića puno znači za brigu o deci. Uz pomoć opštine Čajetina i Ministarstva prosvete, jedan sprat osnovne škole obnovljen je i moderno opremljen za tu namenu, oko milion dinara je uloženo. Očekujemo da dece bude sve više u našem vrtiću – s ponosom kaže za „Politiku“ Petar Dužanić, predsednik mesne zajednice Mačkat.
Ovo selo je posebna priča u odnosu na sva druga u zlatiborskom kraju. Vrtiće su, istina, još ranije dobili i Sirogojno i Kriva Reka, ali samo ovde stalno raste broj stanovnika. Po popisu iz 1991. godine Mačkat je brojao 698 žitelja u 161 domaćinstvu. Povećao se, 11 godina kasnije, na 806 u 223 kuće, da bi najnoviji popis pokazao novi napredak, pa je sada ovde 892 stanovnika u 262 domaćinstva. Svuda se zna da je ovo selo, smešteno na sredokraći puta između Užica i Zlatibora, čuveno po najboljoj pršuti (tu je i „Pršutijada“) i pečenoj jagnjetini, ali i drugi imaju svoje vrednosti i osobenosti, pa opet gube stanovništvo. Smatra se da je izrazita preduzimljivost Mačkaćana, koji ne čekaju da im drugi pokrene život već sami to čine, ključni razlog ove osobenosti.
A vrtić u selu je kao gradski, nema tu razlike. Vaspitačica u ovoj ustanovi u Mačkatu Mirjana Kljajić rekla nam je da su ovde upisana deca uzrasta od dve do sedam godina iz Mačkata, Kačera i iz Bele Zemlje, te da je plan i program rada s njima isti kao u gradu. – Za petogodišnjake i šestogodišnjake organizujemo malu školu engleskog jezika, tu su časovi gimnastike i mnoštvo drugog, ali sve najviše raduje boravak u prelepoj prirodi ovog sela – kaže ona, dodajući da ovde mladi roditelji različitih profesija, pa i poljoprivrednici upisuju decu u vrtić.
Seoska škola stara vek i po (dobila je nedavno Svetosavsku nagradu), u kojoj je ova dečja ustanova, ima još jedan razlog za radost. Uskoro će dobiti dovoljne količine kvalitetne pijaće vode, priključenjem na užički gradski vodovod. I drugi delovi Mačkata, koji je imao ozbiljne probleme zbog nedovoljne izdašnosti lokalnog vodovoda, dobijaju vodu iz užičkog gradskog vodosistema, zahvaljujući saradnji na ovom poduhvatu i ulaganjima opštine Čajetina i grada Užica.
B. Pejović
objavljeno: 05.10.2012.
