Izvor: Politika, 28.Apr.2015, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U TV reviji, u prazničnom trobroju „Politike”, čitajte:
LIČNOSTI: MILOMIR MARIĆ
„Džet-seteri” u doba apokalipse
Rijaliti program „Parovi” koji se prikazuje na Televiziji Hepi i koji je bio zabranjen 24 sata, izazvao je mnogo negativnih reakcija u javnosti u poslednje vreme, ali Milomir Marić, urednik ove televizije sa nacionalnom frekvencijom, ne posustaje u odbrani tog programa.
Dok montira svoj igrani film, o kome za sada otkriva samo to da je reč o „nekim mladim tipovima koji su želeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da osvoje Zapad”, on neumorno brani „Parove”, nazivajući taj program čak edukativnim i tvrdeći da je on slika unesrećene Srbije. Ta slika se, kaže Marić, mnogima ne dopada pa su zato „skočili na njih”.
Posle izrečene zabrane, prihvatili su sve zahteve Regulatornog tela za elektronske medije (REM), potvrđuje Marić, dodajući da je problema bilo samo u početku dok se nisu uhodali, ali da sada „sve radi kao švajcarski sat”.
Nemoguće je poverovati da ste bili ozbiljni kad ste rekli da su „Parovi” školski program?
Rekao sam to u smislu da je taj program dečja slikovnica u odnosu na druge rijalitije. Imate emisije na drugim televizijama koje su šokantne, pravi horor. Na primer kada u jednoj emisiji pitaju gošću: „Da li ste spavali sa svojim ocem i da li ste u tome uživali?”, a ona odgovara sa „da”, to su za mene stravične stvari. Međutim, u našem rijaliti programu nema ništa nenormalno u reakcijama. Tako se ponaša svaki naš komšija, u svakom selu to postoji.
Ali svi kažu da je i ovo Vaše „dno dna”?
Reč je o tome da su nama sa konkurentskih televizija unapred pretili da će organizovati kampanju protiv nas i da će REM jednostavno biti prisiljen da nas zabrani. Oni su objavljivali razne skandalozne informacije i fotografije koje uopšte nisu bile u televizijskom programu kod nas, već su ih skidali sa interneta ili sa fejsbuk profila učesnica rijalitija. Tabloidi koji su upravo te osobe lansirali kao zvezde i junakinje našeg doba, sada su tobože zgroženi njihovim pojavljivanjem na televiziji, a pri tom se te iste osobe svaki dan pojavljuju na njihovim stranicama. Zato sam reagovao, jer je to zaista krajnje licemerno. Program „Parovi” je ostvario fantastičnu gledanost i mi smo za vrlo kratko vreme prestigli sve konkurentske televizije. U „prajm tajmu” već nedeljama smo apsolutno najgledanija televizija. Ali to je zato što ljudi na pravi način shvataju o čemu je tu reč. Unesrećenom narodu u ovim teškim vremenima inače je potrebno dobro raspoloženje. Oni gledaju „Parove” kao humoristički program, da bi se zabavili i nasmejali. Smeh je lek u bezizlaznim vremenima i u odsustvu nade.
Zanimljivo je to što ste Vi ipak čovek od pera, autor ste knjiga, a na Vašoj televiziji nema nijedna emisija iz kulture?
Nema ni na RTS-u.
To nije tačno. RTS ima kulturni program na Drugom kanalu, a i Kulturni dnevnik na Prvom
Ali kolika je gledanost Drugog programa? A taj „Kulturni dnevnik” je sad uveden. Ali generalno, reč je o sistematskom zaglupljivanju naroda koje traje već decenijama. Ranije kad su bile pozorišne premijere, tada se raspravljalo o tome kako treba da se radi, kako glumci da igraju. A evo već decenijama pratimo u raznim revijalnim tabloidnim izdanjima samo to ko je bio na premijeri, kako je bio odeven, da li je bio neki skandal, a nema ništa o temi predstave, niti o tome ko je to napisao i zašto se uopšte igra. Promenio se sistem vrednosti i bilo da je reč o pozorišnoj, filmskoj premijeri ili modnoj reviji, imamo samo taj „lažni star-sistem”. Dakle, „džet-seteri” u dobra apokalipse. Starlete su postale junakinje našeg doba i one su daleko popularnije od mladih naučnika, inovatora, jer živimo u svetu izokrenutih vrednosti.
Ali zašto tome podilazite?
Ne podilazimo. Mi se samo poigravamo tim žanrom. Više pravimo parodiju od tog sistema nego što ga glorifikujemo. Ovo naše je humoreska.
Pričalo se da ćete se kandidovati za generalnog direktora RTS-a, ali sada Vas nema među prijavljenim kandidatima.
Nije valjda Srbija spala na mene?! Ima boljih od mene i ja im želim sreću
---------------------------------------------------
PROFESIJA GLUMICA: SNEŽANA BOGDANOVIĆ
Pozorište je moj identitet i potreba
Bila je lepa i talentovana, dobila je Zlatnu arenu na filmskom festivalu jugoslovenskog filma 1989. za ulogu u filmu Ademira Kenovića Kuduz, igrala je u pozorištu, snimala je za televiziju, a onda su njen suprug, takođe glumac, Uliks Fehmiu i ona 1994. godine otišli u Njujork. Uspeli su da naprave brend od hleba, da imaju prestižnu pekaru, da se bave producentskim poslom i da oboje povremeno dolaze ovde i nešto dobro urade. Nju možete danas gledati u „Sinđelićima”, a pre toga je bila partnerka Mikija Manojlovića u seriji „Na terapiji”:
„Pre nekoliko godina snimala sam seriju „Na terapiji”. Bio je to izuzetan projekat u režiji Marka Đilasa. Vrlo drugačija televizija, gde gledalac svake večeri prati jednu osobu koja ide na terapiju. I tako, na izvestan način, i sam prolazi kroz procese sa njima, ima mogućnost sopstvene introspekcije. Ideja je bila da se otkupe prava za drugu i treću sezonu, ali do toga nije došlo iz, nažalost, uvek istih razloga – nedostatak novca i nemanje podrške, razumevanja i interesa za ovako kvalitetnu TV produkciju.“
Posle nekoliko godina našla se u podeli gledane TV serije „Sinđelići”, srpskoj verziji slavnih „Seranovih”, i svedoči kako je izgledao rad sa kolegama i u kakvim uslovima se snima.
„Za sada smo snimili dve sezone ’Sinđelića’. Ne znam da li će se još snimati, originalni ’Seranovi’ su išli, čini mi se, sedam sezona. Mislim da do toga neće doći. Televizijska produkcija je u potpuno bezizlaznom stanju, tržište je uništeno nenormalno niskim cenama za oglašivače i marketing, a na koje su godinama imali monopol i kontrolisalo ih par ljudi. Uslovi u kojima smo radili bili su zaista loši. Nepostojanje i zanemarivanje nekakvog minimuma uslova koji su neophodni da bi se došlo do kreativnog čina konačno i definitivno će ubiti mogućnost za svaku dramsku produkciju. Sindikati i udruženja koji štite ili diktiraju te uslove naravno da ne postoje i svi su prepušteni sami sebi u toj borbi za surovo preživljavanje.
S druge strane, svakodnevni rad sa kolegama bio je divan. Ta glumačka sposobnost da zatvoriš oči i premestiš se u neki drugi svet je blagoslov. Tu mi živimo i delimo sve jedni sa drugima, smejemo se i ljubimo i zaboravljamo na beznađe kojim smo okruženi.“
---------------------------------------------------
SA NASLVNE STRANE: IRINA IVIĆ
Lepota nije dovoljna
Bez obzira na zlurade komentare u vezi sa fizičkim izgledom, koji često dolaze i iz naše branše, nije dovoljno biti samo lepo lice jer naša publika se time ne zadovoljava,kaže Irina Ivić. To ih neće zadržati na našem programu. Važan je sadržaj. I zato kažem – da, mi jesmo lepa lica, ali koja imaju šta da kažu. I to se na RTS-u podrazumeva, priča novinarka koja je i deo „Kulturnog dnevnika” koji je nedavno proslavio prvi rođendan. Veoma je zadovoljna što ju je umetnički direktor Boris Miljković pozvao da bude deo tima jer je potvrda da dobro radi svoj posao.
„Kulturni dnevnik” doživljava i kao svoje prirodno stanište, budući da je završila baletsku školu i igrala u Narodnom pozorištu i KPGT-u. Kroz ovaj posao je oživela kontakte sa svetom umetnosti, ali i sa kolegama iz pozorišta sa kojima je sarađivala.
Prestala je sa igrom kada je shvatila da je teško uskladiti obaveze u teatru i učenje (Fakultet političkih nauka). Poslušala je savet reditelja Ljubiše Ristića i posvetila se fakultetu i polaganju ispita i udaljila se od scene.
... Počeci u informativnoj redakciji delovali su joj kao da je pala sa Marsa. Trudila se da brzo uči, da se snađe, da informacije hvata u letu, da uči od starijih kolega koji su joj pružili svesrdnu pomoć. Tvrdi da se nije baš najbolje snašla u informativnoj redakciji i taman kada je premišljala da li da ode ili ostane, stigla je ponuda od urednika Nenada LJ. Stefanovića za saradnju u „Oko magazinu” koji se tek osnivao. To je bila ponuda koja se ne odbija i danas shvata da je napravila pravi izbor. Beskrajno je, kaže, zahvalna Stanojeviću na svim prilikama koje joj je pružio i na tome što je upravo u redakciji izučila zanat.
Ponosna je i na Bi-Bi-Sijevu školu koju je pohađala i koja joj je bila dragoceno iskustvo. Zahvaljujući ovoj obuci, ona je osposobljena da sama napravi kompletan prilog, od pripreme, preko snimanja do montaže. ..
Veruje da bi se dobro snašla i u zabavnom šou programu, ali koji bi se radio po profesionalnim standardima, poput onih na TV Rai gde je svaki geg i svaka replika do tančina osmišljena i uvežbana. Misli da bi ona i njen partner u Jutarnjem programu, Milan Srdić, bili dobar par i u zabavnom šou programu jer se odlično poznaju i dobro se zabavljaju i pred kamerama i iza njih.
