Izvor: Glas javnosti, 13.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa sobom u smrt vode i decu
Talas samoubistva zahvatio je celu Aziju, a sve više bračni parovi koji izvrše samoubistvo vode u smrt i svoju decu. Broj ovakvih (samo) ubistava u Hongkongu je porastao za poslednjih 10 godina sa pet na šest godišnje, dok je na Tajvanu drastično veći - čak do 28 odsto, prenosi Tanjug.
Ovo se događa u tolikoj meri da naučnici Univerziteta u Hongkongu i Makau pokušavaju da objasne zašto se roditelji odlučuju da, pre nego što izvrše samoubistvo, ubiju i sopstvenu decu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Posebno šokantni slučajevi
Pojedini slučajevi su posebno šokantni. Oktobra 2007, 36-godišnja majka iz Hongkonga, čiji muž je bolovao od raka, zavezala je ruke i noge svom devetogodišnjem sinu i 12-godišnjoj kćerki i gurnula ih sa 24. sprata zgrade u kojoj su živeli, da bi se potom i sama bacila. Avgusta ove godine, 33-godišnji otac, koji se našao u finansijskim nevoljama, pronađen je mrtav sa svojom trogodišnjom čerkom u krevetu, u spavaćoj sobi, pošto su se ugušili ugljen-moksidom od upaljenog ćumura. Pre neki dan su pronađena beživotna tela jednog biznismena, njegove supruge i trogodišnjeg deteta u njihovom stanu u Hongkongu.
Na osnovu oproštajnih poruka koje su za sobom ostavili roditelji samoubice i ubice svoje dece može se zaključiti da su svi verovali da to čine iz ljubavi prema deci.
„Ubistva dece pri samoubistvu su veoma rasprostranjena u Aziji, dok se tako nešto retko dešava na Zapadu,“ kaže dr Pol Jip Sui-fai, direktor Centra za istraživanje i prevenciju samoubistava Univerziteta u Hongkongu. „U Hongkongu oko 20 odsto ubistava pri samoubistvu odnosi se na ubistva dece.“
Istraživači navode da je u većini slučajeva ubistva dece u Hongkongu reč o verovanju da je ubistvo urađeno iz ljubavi prema detetu, odnosno verovanju roditelja da je bolje da dete ubiju, nego da ga ostave samog da se snalazi u svetu.
„Vlasnici dece“
Reč je o želji da se žrtva zaštiti od životnih nedaća, navode naučnici.
„Mi to zovemo altruizam u samoodbmani. Roditelji misle da čine žrtvi nešto dobro, ali to nije istina. To postoji samo u njihovim glavama“, kaže dr Jip.
Prema njegovim rečima, u Kini mnogi ljudi smatraju sebe vlasnicima svoje dece pa su zato uvereni da je za decu najbolje da nestanu zajedno s njima.
Taj trend se poklapa sa velikom otuđenošću među stanovnicima Hongkonga.
Naučnik je zaključio da postoje dva odlučujuća faktora koja prate porast ubistava prilikom samoubistava - loša ekonomska situacija i otuđenost u međuljudskim odnosima.
Samoubistvo i ubistvo se najčešće izvršavaju gušenjem, koje se smatra prikladnijim od bacanja sa visokih zgrada.
Socijalni radnici koji rade na prevenciji upozoravaju socijalne službe da na vreme primete „upozoravajuće signale“ u porodicama koje bi mogle da se odluče na samoubistvo.
„Komšije i prijatelji najpre mogu sprečiti pokušaje samoubistava“, ukazao je dr Jip.
„Posebnu pažnju treba obratiti na ljude koji se nađu u finansijskim ili emotivnim problemima.“
