Izvor: Blic, 13.Feb.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nije važno gde si već sa kim si

Zalazak sunca na Kalemegdanu, šetnja Zemunskim kejom, brojanje zvezda kroz krošnje drveća u Košutnjaku, neka su od najromantičnijih mesta gde beogradski zaljubljeni parovi vole da provode vreme. Ipak, svi se slažu da nije toliko važno gde si, već s kim si, pa tako romantično može biti i sedenje u pivnici, na splavu ili u kafiću.

U današnje vreme mladi ljubavni parovi ne pišu i ne recituju pesme, ne sviraju serenade. Novo vreme donelo je sa sobom nove tehnologije pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se sada voljenoj osobi „stihovi” šalju putem SMS- a ili telefonskih „džuboks” opcija. Stilovi „muvanja” i navike zaljubljenih parova su se promenili. Romantika, ipak, nije nestala.

- Nemam neko posebno mesto koje mi je drago. Sa dečkom volim da odem na Adu Ciganliju, zato što možemo da se opustimo na plaži, šetamo ili uživamo uz treptaje sveća u nekom od kafića. Za godinu dana veze, na žalost, nijednom nismo otišli u pozorište, tek nekoliko puta u bioskop - kaže dvadesettrogodišnja Marija Andrić.

Utihnula poetska ushićenja

Kulturolog Ratko Božović smatra da je romantika u današnje vreme utihnula ili se zagubila.

- U individualnim strategijama i svakodnevnici nema gotovo ničeg sanjalačkog, nema poetskih ushićenja, egzaltiranih strasti i fantastičnih čežnji. Nema one čudesne melanholije. U prozaičnoj i haotičnoj stvarnosti, u kojoj preovlađuje zbrka u skali vrednosti, postradali su ideali poetskog i maštovitog postojanja. U svetu danas preovlađuje životni stil koji se temelji na ekonomsko-tehničkoj civilizaciji i potrošačkom mentalitetu. Tu nema mesta ni za romantične fantazije - kaže Ratko Božović.

On navodi kako u prošlosti nije bilo obilja u izboru mesta „za romantičnu samopotvrdu”, ističući kako je „za romantični doživljaj nezaobilazna romantična ličnost i vreme u kome se nesmetano mogu iskazati romantična osećanja”.

- Sećam se beogradske "Prešernove kleti”, pored zgrade "Borbe”, u kojoj su se nalazili oni koji su hteli da žive u pesničkim zanosima. U opuštenoj atmosferi recitovale su se pesme i živih i mrtvih pesnika. Na taj način, bili su prisutni Lorka i Jesenjin, ali i Branko Miljković i Brana Petrović. Kazivan je i "Oblak u pantalonama” Majakovskog. Tamo su svi znali "Svakidašnju jadikovku” Tina Ujevića i često je recitovali. Bilo je to vreme, ne samo ideoloških zabluda, već i poetskih i romantičnih zanosa, rafiniranih intimnih preispitivanja - seća se Božović.

Ranije su mladi parovi šetali beogradskim parkovima, "čekali” zvezde padalice na Avali, plesali na balovima ili organizovali izlete na Topčiderskom brdu. A u knjigama beogradskih hroničara opisuju se romatične večeri u Skadarliji, na Savskom šetalištu ili Košutnjaku. Ranih dvadesetih godina čuveni su bili i balovi u Domu oficira, današnjem Studentskom kulturnom centru. Oficirski domovi su bili samo srce građanske kulture, a zdušno su ih podržavali čitavi garnizoni.

Cveće umesto pesme

Danas se mladi parovi najčešće mogu videti na šetalištima pored reke, Kalemegdanu, Adi Ciganliji, ili u separeima gradskih kafića i splavova.

- Kad želim da budem romantičan devojku izvedem u neki restoran na Gardošu ili "mirniji” splav na zemunskom keju. Nisam joj napisao pesmu, ali znam da je iznenadim cvećem, čokoladicama, a za Dan zaljubljenih vodiću je na koncert Gorana Karana - priča Radoš Petrović, koji je sa devojkom u vezi već tri godine.

Ipak, svi se slažu da se romantika ne krije na mestima, već u ljudima.

- Smatram da su u dubini ljudske duše i čovekovoj složenosti prisutne, iako potisnute, romantične čari. Može se ovo učiniti kao starovremski, prevaziđen i patetičan iskaz. Ipak, verujem da čovek kao imaginarno i fantastično biće u svojoj mašti teško može izbeći romantične strasti. Ljubav je bez njih nezamisliva. Najvažnije romantično mesto nije spolja nego unutra, u čovekovoj ličnosti - zaključuje Božović, a sa njim se slažu i Lola i Marko, koji su u glas izgovorili "Nije važno gde smo, ako smo zajedno”, a zatim zagrljeni nastavili svoju romantičnu šetnju Beogradom.

Dan zaljubljenih

Dan zaljubljenih, ili Dan svetog Valentina, dobio je ime po hrišćanskom mučeniku o kome ništa nije poznato sa sigurnošću. Nije sasvim izvesno čak ni to da li se 14. februara slavi jedan ili više svetaca istog imena. Sveti Valentin, ili sveti Valentini, simbol su romantične ljubavi još od srednjeg veka i perioda "viteške" romantike. U zapadnoj Evropi i SAD, a sve više i u drugim delovima sveta, običaj je da se ovog dana razmenjuju čestitke u obliku srca, slatkiši i drugi sitni pokloni.

Koje je najromantičnije mesto u gradu?

Vladimir Stančević, (30) policajac

Najviše volim da posmatram suton sedeći na nekoj klupi na Kale-megdanu. To šarenilo boja stvara jedinstvenu magičnu atmosferu, idealnu za ljubav.

Marina Milošević, (20) student

Sa dragim najviše volim da idem u pivnicu. Prvo, zato što volimo pivo, a posle zato što tamo dolaze posebni ljudi istih shvatanja, koje ne možete sresti na drugim mestima.

Ivan Stevanović, (25) elektrotehničar

Ljuljaška na splavu, na reci kod šume Zabran. Od početka veze, tamo sam odlazio sa sadašnjom suprugom, pa me za to mesto vežu najdraže uspomene..

Kristina Novaković, (22) student

Najroma-ntičnije je sa dečkom piti to-plu čokoladu u kafiću „Čitalište". Inače, ne držimo se konvencija i ne slavimo Dan zaljubljenih, već se iznenađujemo svakodnevnim sitnicama.

Darko Despotović, (21) student

Volim uveče da sedim u bašti nekog kafića u centru grada. Za Dan zaljubljenih ići ću u SKC, i tamo zna da bude romantično, ako si u društvu prave osobe.

Ivana Živković, (23) student

To mesto mora biti pored reke, jer ona daje posebnu draž. Sa dečkom, na primer, volim da šetam pored reke ili da idem na ski stazu u Košutnjaku, odakle se pruža predivan pogled na grad.

Nastavak na Blic...