Izvor: RTS, 31.Okt.2015, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina posle politike jednog deteta
U Kini potpuno ukinuta "politika jednog deteta", ali ova istorijska promena, smatra se, neće doprineti znatnijem ublažavanju demografskih problema sa kojima će se u narednim decenijama suočiti najmnogoljudnija zemlja planete.
Centralni komitet Kineske komunističke partije odlučio je da u potpunosti ukine "politiku jednog deteta" donetu 1979. godine, pa će kineski parovi ubuduće, bez obzira na to da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << li žive u prenaseljenim urbanim ili ruralnim sredinama, moći da imaju dvoje dece.
Ta odluka nije došla iznenada, jer su centralna vlada, provincijske i lokalne uprave više godina sprovodile postepeno ublažavanje tog ograničenja.
Naime, više kineskih provincija poslednjih godina usvojilo je elastičniji prilaz pitanju rođenja drugog deteta, jer je nakon tri decenije sprovođenja mera za smanjivanje nataliteta nastala situacija gde jedan zaposleni mora da izdržava više starih ili bolesnih članova porodice.
Takođe, još od ranije roditeljima koji žive na selu bilo je priznato pravo da, zbog zahtevnog fizičkog rada i pitanja nasleđivanja zemlje, imaju drugo dete u slučaju da im je prvo bilo ženskog pola ili ometeno u razvoju.
Etničke manjine imale su pravo da imaju dvoje dece u gradovima, i više ako žive u ruralnim oblastima.
Ipak, sve do ove nedelje, roditelji u većim urbanim sredinama, naročito onim koje su patile od problema prenaseljenosti, morali su da snose niz finansijskih i drugih društvenih posledica u slučaju da su se oglušile o zabranu.
Nizak natalitet predugo trajao
Kineski planeri krajem sedamdesetih godina strahovali su od populacione eksplozije koja bi prouzrokovala česte talase gladi, prenapregnula i paralisala zdravstveni sistem, te pogodovala širenju kriminala i bujanju kontrarevoluciornih delatnosti.
Kina je tada bila izrazito poljoprivredna i siromašna zemlja sa više od 670 miliona stanovnika, u kojoj su porodice imale prosečno po šestoro dece. Kinesko rukovodstvo bilo je mišljenja da bi dalji brzi rast populacije mogao da dovede u pitanje i sam opstanak partije i države.
Ono je zato pribeglo politici veštačkog ograničenja nataliteta, koja je predviđala niz mera poput prisilne sterilizacije i abortusa, te novčanih i drugih kazni, kao što su otpuštanje sa posla ili isključenja iz partije za one koji bi se oglušili o naredbu vlasti da rode samo jedno dete.
Ta politika tako je prouzrokovala mnogo lične patnje, ali je, na nivou čitavog društva, nekoliko decenija imala pozitivan efekat na kinesku ekonomiju.
Pad u natalitetu oslobodio je kapital koji bi inače bio utrošen na njihovo izdržavanje za pokretanje malih, privatnih preduzeća i tako doprineo razvoju privatnog preduzetništva i tranziciji ka kapitalističkom privrednom sistemu.
Takođe, smanjenje nataliteta prouzrokovalo je tzv. "demografski bonus" ili "demografsku dividendu" – za razvoj ekonomije i državni budžet pogodnu situaciju u kojoj je populacija radno sposobnih po veličini prevazilazi izdržavanu populaciju, kao što su deca i penzioneri.
Za razliku od mnogih afričkih i bliskoistočnih zemalja koje takođe imaju veliku populaciju mladih, Kina je taj demografski fenomen u protekle tri decenije iskoristila na najbolji način, tako što je ekonomskim reformama i industralizacijom otvorila milione novih radnih mesta i uposlila svoje mlade.
Danas, međutim, nizak natalitet postaje sve veće opterećenje za kinesku državu, a uskoro bi moglo da ima nepovoljan efekat i po privredu.
Stopa nataliteta u Kini trenutno iznosi 1,4 deteta po ženi, dok je za održavanje populacije određenog mesta, regiona ili države na istom nivou potrebno da tamošnje žene prosečno rode 2,1 dete.
Malo dece i mladih znači proporcionalno veću zastupljenost starih osoba u populaciji, a starenje čitave populacije sada već počinje da ozbiljno prazni državnu kasu kroz opterećenje penzionog fonda, rast medicinskih troškova i povećano ulaganje u staračke domove.
Ujedinjene nacije procenjuju da će u Kini broj starih osoba, građana preko 65 godina starosti, sa 110 miliona u 2010. godini porasti na čak 230 miliona u 2030.
Takođe, ta dalekoistočna država je nedavno, 2013. godine, prestala i da uživa demografski bonus, jer je nizak natalitet u njoj predugo potrajao.
To znači da će trenutno najmnogoljudnija zemlja planete, sa 1,36 milijardi stanovnika, u narednim decenijama imati sve manji ljudski rezervoar iz kojeg će moći da regrutuje radnike, te da će preduzeća imati uži izbor u pogledu kvalifikacija i sposobnosti ljudi koje zapošljavaju, što može osetno usporiti ekonomski rast.
Konkretno, demografi računaju da će se kineska radna snaga do 2030. godine smanjiti za 67 miliona u odnosu na 2010.
Ukidanje zabrane za drugo dete ne znači automatski i osetan rast nataliteta
Ubrzano starenje stanovništva, koje predstavlja veliki izazov za zdravstveni i penzioni sistem, i smanjivanje radne snage koje predstavlja latentnu opasnost po ekonomski rast, dakle, osnovni su razlozi zbog kojih je kineska vlada odlučila da ukine politiku jednog deteta i sada namerava da finansijskim merama podstakne rast nataliteta.
Kada je reč o građanima, ublažavanje ograničenja imaće osetan psihološki i ekonomski uticaj na kineske porodice.
One sada mogu da se osećaju slobodnije u odlučivanju o tome kako će uređivati svoj život, te neće morati da brinu o tome da li će morati da plate novčane kazne ili izgube priliku za unapređenjem na poslu ako imaju dva deteta.
Međutim, demografi su jednoglasni u oceni da ublažavanje ograničenja neće bitnije podstaći rast nataliteta u Kini.
U protekle dve i po decenije, ta zemlja je ostvarila vrtoglavi ekonomski rast i prelaz iz ruralne, poljoprivredne zemlje u urbanizovanu, industrijski razvijenu zemlju.
U istom periodu čak nekoliko stotina miliona ljudi izdiglo se iz siromaštva i ušlo u redove srednje klase, dok se broj milionera uvećao nekoliko hiljada puta.
Međutim, urbanizacija za najveći broj porodica znači život u skučenijem prostoru nego što je to slučaj na selu, dok ekonomski razvoj i rast životnog standarda prate rast troškova za život i veća potreba za sticanjem znanja i veština, odnosno, imperativ većeg ulaganja u obrazovanje dece.
U tri i po decenije od uvođenja "politike jednog deteta", promenile su se i društvene vrednosti, pa posedovanje velike porodice nije više izraziti ideal za mlade kako je to bilo u tradicionalnom, naročito, ruralnom kineskom društvu.
Današnji mladi žele da više troše na sopstveno usavršavanje i provod i ispunjenje u većoj meri nalaze u ličnoj karijeri i materijalnom bogatstvu.
Demografi ukazuju da zbog toga poslednjih par decenija kineski parovi sami svojevoljno odlučuju da imaju jedno dete, ali da pri tom više ulažu u kvalitet njihovog obrazovanja.
Oni zato očekuju da će potpuno ukidanje "politike jednog deteta" za uvećanje poroda iskoristiti samo između pet i deset odsto bračnih parova koji do sada nisu imali pravo da imaju dvoje dece.
.jpg)
