Izvor: JelenaPantic.com, 21.Dec.2015, 07:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako volimo? Stilovi afektivnog vezivanja
“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način“ Lav Tolstoj Stabilan i zadovoljavajući ljubavni odnos u značajnoj meri doprinosi kvalitetu života. To znaju svi, i oni koji uživaju u blagodetima takvog odnosa, oni kojima ljubavni odnos oduzima energiju, unosi nemir i smanjuje samopoštovanje, kao i oni koji kroz život idu sami. Primenjene u oblasti bliskih partnerskih odnosa, Tolstojeve reči bi mogle da glase ovako: svi srećni parovi liče jedan na drugi, svaki nesrećan par, nesrećan je na svoj način. Istraživanja u oblasti partnerskih odnosa pokazuju da je realnost ipak drugačija. I srećni i nesrećni parovi imaju svoje specifičnosti po kojima su jedinstveni, ali i neke karakteristike koje su im zajedničke. Postoje osobine, stavovi i ponašanja koja dovode do svrstavanja svakog para u kategoriju “srećan“,“nesrećan“ i“nešto između“. Ako sreću definišemo kao ono što osećamo prilikom ostvarenja velike i veoma važne želje a zadovoljstvo kao osećanje prilikom ispunjenja neke naše želje, koja je svakako važna ali ne i najvažnija, smatramo da je primerenije baviti se zadovoljstvom a ne srećom u bliskim partnerskim odnosima. Šta je to što karakteriše zadovoljne parove? Kako postižu skladno funkcionisanje veze koja omogućava osećaj zadovoljstva bivanja u vezi? I, jednako važno pitanje, šta je to što karakteriše nezadovoljne parove? Na koji način oni postižu da nešto potencijalno veoma lepo i prijatno pretvore u nešto neprijatno i frustrirajuće? Pretpostavlja se da partnerski odnos predstavlja integraciju tri različita sistema ponašanja: afektivne vezanosti, brižnosti i seksualnosti, sa različitom važnošću ovih elemenata koji slede predvidljiv obrazac tokom vremena. Teorija afektivnog vezivanja uvodi pojam stilovi vezivanja koji se definiše kao karakteristična očekivanja, potrebe, emocije, strategije emocionalnog reagovanja i socijalnog ponašanja određene osobe, a koja su rezultat interakcije urođenog motivacionog sistema ponašanja afektivnog vezivanja i istorije iskustava vezivanja koja je počela odnosom sa roditeljima . Prema tvorcu teorije afektivnog vezivanja, Bolbiju, osoba se oslanja na dva komplementarna unutrašnja modela. To su model sebe, odnosno koliko je prihvatljiva i voljiva u očima figure vezivanja, i model drugog, koji se odnosi na to koliko responsivnom i pristupačnom se fugura vezivanja opaža. Stilovi vezivanja su specifični načini na koje osoba uspostavlja bliske odnose i utiču na to kako će ta osoba percipirati sebe i partnera u odnosu, kao i na koji način i u kojoj meri će učestvovati u odnosu. Uvođenje ideje stilova vezivanja je bilo veoma inspirativno za autore koji se bave afektivnim vezivanjem u partnerskim odnosima, tako da sada imamo veći broj različitih kategorizacija i modela stilova vezivanja. Hazan i Šejver su pretpostavili da će se tri glavna obrasca vezanosti u detinjstvu, sigurni, ambivalentni i izbegavajući, manifestovati i u partnerskim odnosima adolescenata i odraslih. Vođeni tom pretpostavkom, “preveli“ su ove obrasce vezanosti u oblast partnerskih odnosa, i na taj način došli do sigurnog, nesigurnog ambivalentnog i nesigurnog izbegavajućeg stila vezanosti. Karakteristike sigurnog stila vezanosti su prijatnost zbog bliskosti i sposobnost i poverenje da se u drugom traži i nađe oslonac. Preokupiranost partnerom i pitanjima vezanosti i želja za većom bliskošću nego što partneri žele karakteriše nesiguran ambivalentni stil […]
Nastavak na JelenaPantic.com...
