Izvor: Politika, 18.Jul.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftini stanovi i obećanja
Od „100.000 stanova u prvoj dekadi novog milenijuma”, koje je promovisao Slobodan Milošević, izgrađeno tek deset odsto. – Beograd jedini dokazao da je moguća izgradnja jeftinih stanova
Talas masovne neprofitne stanogradnje nije prvi put zapljusnuo Srbiju. Država je u poslednjih devet godina u nekoliko navrata najavljivala gradnju hiljada stanova godišnje pod neverovatno povoljnim uslovima za kupovinu, sa minimalnim godišnjim kamatama. Ciljna grupa su bili mladi bračni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parovi, policija, vojska, naučnici" Broj građana koji se uselilo u te stanove, osim onih 1.100 koje je grad Beograd iz svog budžeta sagradio, nije ni približan obećavanom.
Grandiozni projekat „100.000 stanova u prvoj dekadi novog milenijuma” promovisao je 2000. godine tadašnji predsednik države Slobodan Milošević. Te godine je obećavana izgradnja 10.000 stanova širom Srbije pod više nego povoljnim uslovima – 700 nemačkih maraka po metru kvadratnom, sa učešćem od 30 odsto i rokom otplate od 20 godina, uz godišnju kamatu od pet odsto.
Prema grubim procenama, završeno je tek nešto više od 10 odsto stanova, a širom Srbije su ostale nedovršene građevine. Novac je prestao da dotiče, vlast se promenila, pa je i gradnja stala. Gradilišta je 2001. godine od Direkcije za obnovu zemlje, kojom je rukovodio Milutin Mrkonjić, sadašnji ministar za infrastrukturu, preuzela Građevinska direkcija Srbije, njen pravni naslednik. Opštine nisu pristale da plaćaju troškove komunalnog opremanja, niti da daju zemljište džabe, pa cena sagrađenih kvadrata nije mogla da ostane ista. Građevinska direkcija Srbije je prve zgrade završila tek pre tri godine.
Preuzeto je 127 lokacija u 95 gradova. Uz saglasnost Vlade Srbije radovi su obustavljeni na 26 lokacija i one su vraćene prvobitnim korisnicima, a na svim tim lokacijama bila je planirana izgradnja 2.589 stanova. Objekti na 14 lokacija su konzervirani zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa i ekonomske neisplativosti njihovog završetka. Opštine su preuzele dalje finansiranje na 11 lokacija sa ukupno 331 stanom.
Kada se sve sabere, Građevinska direkcija Srbije izgradila je 2.688 stanova u 50 gradova, od potencijalne mogućnosti izgradnje oko 4.500 stanova. Vladi Srbije je, na osnovu ranijih ulaganja, predala 622 stana po subvencionisanoj ceni, dok su ostali ponuđeni po tržišnim cenama, jer ova firma kao društvo sa ograničenom odgovornošću posluju u skladu sa tržišnim principima. Ipak, ostalo je više od hiljadu stanova „na lageru”, koji u unutrašnjosti Srbije ne mogu da pronađu kupce.
Po sličnom receptu u saradnji sa lokalnim samoupravama, Vojskom Srbije i bankama država će se, opet na predlog Milutina Mrkonjića, upustiti u izgradnju stanova (koji bi za oko 40 odsto bili jeftiniji od onih na tržištu), ali samo kao posrednik i sa manjim ambicijama. Istina, i Dragoslav Šumarac, ministar za građevinu u vladi Zorana Đinđića, takođe je pripremao nacionalnu strategiju stambene izgradnje za tri do četiri hiljade stanova. Pronađene su lokacije u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Nišu... banke su obećavale kredite, Ministarstvo finansija je radilo na njihovom osiguranju, ali sve se na tome završilo.
Ako se izuzmu stanovi iz Fonda solidarnosti i stanovi za socijalno ugrožene kategorije stanovništva, koji se grade po Srbiji, Beograd je jedini uspeo da dokaže da je moguće izgurati priču izgradnje jeftinih stanova do kraja. Skupština grada je iz budžeta do sada izgradila 1.100 stanova za zaposlene u gradskim službama, javnim preduzećima, školstvu, zdravstvu... Vlasnici stanova su kvadratni metar plaćali 750 evra po metru kvadratnom, sa učešćem od 20 odsto, godišnjom kamatom od 0,5 odsto i rokom otplate 20 godina. Ovaj recept, koji se pokazao kao dobar, Skupština grada i dalje promenjuje.
– Iz programa 2.000 neprofitnih stanova, 98 će biti završeno u septembru, a do 2011. godine i ostali. Završen je konkurs za prvih 1.000 stanova, a koliko je interesovanje govori podatak da je na jedan stan konkurisalo sedam ljudi – kaže Zoran Kostić, predsednik Stambene komisije i član Gradskog veća.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 19/07/2009]
