Izvor: Politika, 16.Avg.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izraelsko „arapsko proleće”
Srednja klasa u Izraelu ne odustaje od svojih zahteva za većom socijalnom pravdom
Nadomak ekskluzivnijih kafea, ispod prozora stanova za koje se plaća paprena kirija, u srcu Tel Aviva proteklih sedmica raste svojevrsna socijalna revolucija. Pešačka zona, koja se prostire sredinom pomalo mondenskog Rotšild bulevara, sada je obojena šarenim šatorima i još šarenolikijom populacijom koja želi isto – više socijalne pravde i niže troškove života.
Studenti, penzioneri, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mladi bračni parovi sa decom, profesori, lekari…, ujedinili su se u želji da podignu svoj glas i zatraže od vlade u Jerusalimu da smanji troškove života koji proteklih nedelja u Izraelu rastu. Samo je cena električne energije porasla za bezmalo deset odsto, a tokom poslednjih meseci sličan skok se dogodio i sa cenama stanovanja, hrane i goriva.
Da ovaj problem ozbiljno tišti mnoge Izraelce svedoči i to da se ovaj pravi društveni pokret od 14. jula postepeno širi i dobija sve više pristalica koji uzvikuju „Narod zahteva socijalnu pravdu!” Na ulicama izraelskih gradova 30. jula okupilo se oko 100.000 ljudi, potom je pretprošle subote na ulice Tel Aviva izašlo oko 300.000 ljudi, a proteklog vikenda se protest proširio na gradove, kao što su Haifa, Eilat, Birševa, Afula i Modijin, gde se u svakom okupilo najmanje po 25.000 ljudi. Širom Izraela se vide transparenti „Izrael je skup za mene”, „Jug je besan”, „Negev se budi”, „Ka boljoj državi – odmah”, „Ljudi pre profita”, „Stanarina nije luksuz”...
Na početku su demonstranti tražili samo pristupačnije cene zakupa stanova za srednju klasu, ali se lista zahteva postepeno proširila, od jeftinijeg obrazovanja, preko smanjenja poreza na promet koji iznosi 16 odsto, do većih plata i sveopšte brige o narastajućem jazu između bogatih i siromašnih.
„Sve je teži život srednje klase u Izraelu, teško je podizati decu, teško je naći odgovarajući stan. Prosto ne možete više da trpite, već prosto morate da izađete na ulicu i protestujete”, kaže Noga Klinger, koji je redovan na protestima na ulicama Tel Aviva.
Prosečna zarada jednog Izraelca iznosi oko 2.500 dolara mesečno, dok nastavnici i socijalni radnici zarađuju i manje od 2.000 dolara. Sa druge strane, iznajmljivanje trosobnog stana u centru Jerusalima košta do 1.500 dolara mesečno, još više su zakupnine stanova u Tel Avivu. Cena stana od 100 kvadrata u nekoj od boljih gradskih zona u Jerusalimu i Tel Avivu je oko 600.000 dolara, dok je za one na periferiji potrebno izdvojiti od 200.000 do 300.000 dolara. Poređenja radi, kuću, za koju je u SAD neophodno izdvojiti 100.000 dolara, u Izraelu je neophodno dati 300.000 dolara, pri čemu je prosečna plata u SAD 55 odsto veća od prosečne plate u Izraelu.
Suočen sa narastajućim socijalnim buntom koji, prema rezultatima anketa, podržava više od 80 odsto izraelskih građana, premijer Benjamin Netanijahu je bio prinuđen da formira poseban odbor, koji čine odabrani ministri i vodeći ekonomski stručnjaci, sa zadatkom da u roku od mesec dana ponudi rešenja za poboljšanje uslova života građana.
Dok premijer smatra da bi trebalo imati na umu ozbiljne probleme sa kojima se u ovom trenutku suočava svetska ekonomija, izraelska opozicija, predvođena Kadimom na čijem čelu je Cipi Livni, optužila je Netanijahua da je odbor formirao samo da bi „kupio vreme”. Izraelski poslanici su juče prekinuli svoje godišnje odmore zbog vanredne sednice Kneseta (izraelski parlament) posvećene socijalnim nemirima u zemlji.
Dok se ovaj bunt označava kao svojevrsno izraelsko „arapsko proleće”, analitičari ocenjuju da su protesti dobili veliku podršku građana, između ostalog, i zbog činjenice da ni na koji način nisu povezani sa izraelsko-palestinskim odnosima.
U odnosu na zemlje u regionu, Izrael ima poprilično dobre ekonomske rezultate za ovu godinu sa predviđenim ekonomskim rastom od 4,8 odsto i stopom nezaposlenosti od samo 5,7 odsto. Međutim, demonstranti kažu da poslovni karteli sprečavaju mnoge građane da žive u blagostanju, ističući da se poprilično povećao jaz između bogatih i siromašnih.
Da ovo nije samo utisak građana, svedoči i činjenica da iz godine u godinu za Izrael raste takozvani Đinijev koeficijent, koji je pokazatelj nejednakosti u raspodeli ukupnog dohotka. U 2010. Đinijev koeficijent za Izrael je iznosio 39,2 odsto, što ga svrstava među zemlje sa velikim socijalno-ekonomskim razlikama. Tome ide u prilog i procena međunarodne finansije korporacije „Sitigrup” da u Izraelu 10 najbogatijih porodica poseduje oko 30 odsto akcija na berzi.
N. Radičević
objavljeno: 17.08.2011
