Izvor: Politika, 12.Jan.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Srbija spremna za surogat-materinstvo
Predlog postoji, za mnoge parove je to način da imaju decu. – Novčana nagrada surogat-majci bi bila zabranjena
Ukoliko se usvoji Prednacrt građanskog zakonika, Srbija bi mogla da se svrsta u red zemalja u kojima će parovi koji ne mogu da imaju decu, do potomstva moći da dođu uz pomoć surogat-majke, žene koja nosi i rodi dete začeto veštačkom oplodnjom za njih, a koja je u obavezi da ga po rođenju preda paru koji je sa njom sklopio ugovor o rađanju.
Profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dr Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, za „Politiku” ističe da bi uskoro trebalo da institucije, pojedinci, predstavnici civilnog sektora, pravnici, medicinari, etičari, otvore debatu o ovoj temi, što je zapravo početak pripreme za zakonodavnu aktivnost.
– Kada je surogat-majčinstvo jedina mogućnost da se roditeljski nagon realizuje, mišljenja sam da se uz ogromno i sveobuhvatno razumevanje, destigmatizaciju i stručno humane stavove mora dobro proučiti svaka specifičnost i zatim otpočeti priprema zakonodavne aktivnosti. Pitanje kvaliteta ličnosti aktera svih procedura surogat-majčinstva je delikatno i mora uključiti pre svega pravne, psihofizičke (medicinske) i etičke aspekte, zbog čega je protivnicima surogat majčinstva ostalo dovoljno vremena da i sami rade na sopstvenom informisanju, pre svega o patnjama koje osećaju ljudi koje je priroda lišila roditeljstva – kaže dr Đukić-Dejanović.
U svetu su zahvaljujući surogat-majci mnoge poznate ličnosti koje su imale problema sa plodnošću došle do dugo željene bebe, poput Roberta De Nira i Grejs Hajtauer, Nikol Kidman i Kita Urbana, Sare Džesike Parker i Metjua Broderika… Kod nas oko 300.000 parova ima problema sa plodnošću.
Ginekolog dr Mima Fazlagić naglašava da se svaki ginekolog barem nekoliko puta u radnom veku sreo sa problemom žene koja ima jajnike i dobre jajne ćelije ali ne može da postane majka.
Dešava se i da je kod neke žene materica morala biti odstranjena zbog tumora ili povrede ili da se trudnoća ne može izneti usled anatomske anomalije ili drugih problema. Rešenje za ove pacijentkinje bilo bi surogat majčinstvo.
– U velikom broju slučajeva neko iz bliže porodice bio bi spreman da to uradi za njih, ali zakon to onemogućava. Predlogom novog Građanskog zakona i kod nas bi bilo omogućeno surogat majčinstvo. Danas kada imamo sve manje dece i kada je problem steriliteta sve češći, lepo je razmišljati o nekoj novini koja će mnogim ženama omogućiti da budu majke i onda kada su izgubile svaku nadu – smatra dr Fazlagić.
Sličnog je mišljenja i dr Svjetlana Cvijanović, ginekolog Doma zdravlja „Savski venac”, koja objašnjava da je pročitala nacrt zakona i da je on veoma važan zato što će konačno urediti oblast koja uopšte nije bila uređena.
– Ovim zakonom bi se mogućnosti zloupotrebe eliminisale. Predlagač propisa se vodio isključivo doktrinarnim stavovima u ovoj oblasti. To znači da su jasno precizirani medicinski razlozi da bi se pomoglo parovima koji na drugi način ne mogu ostvariti roditeljstvo. Nadam se da će se ovaj zakon što pre naći u skupštinskoj proceduri – kaže dr Cvijanović.
Hajrija Mujović-Zornić, potpredsednica Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije, naglašava da se zalaže za uvođenje surogat-majčinstva, ali u jednom obliku koji će uvažavati potrebe osoba koje su iscrple sve druge mogućnosti da dođu do potomstva.
– Čula sam da neki naši ljudi idu u inostranstvo gde je to dozvoljeno da se radi. Zašto da se novac odliva u inostranstvo kada bi to moglo i ovde primeniti? Ipak, mislim da ne treba usvajati previše liberalan propis, već treba naći meru. Mnoge stvari tu treba pravno regulisati, na primer, šta se dešava u slučaju da se žena koja nosi bebu na kraju predomisli i želi da je zadrži – ističe Mujović-Zornić.
Da definitivno postoji potreba za surogat-majčinstvom u Srbiji potvrđuje i Dragana Soćanin, iz Udruženja „Roditelj”, posebno ako se uzme u obzir činjenica da je u našoj zemlji reproduktivno zdravlje na lošem nivou.
Ona smatra da ne treba donositi brze odluke i prepisati zakon neke druge zemlje, već da je potrebno uneti neke stavke koje su primenljive za naše podneblje, za šta je bitno i ispitivanje javnog mnjenja.
– Treba se staviti u poziciju žena kojima je to jedina šansa za dobijanje bebe. Možda ovaj zakon neće doprineti povećanju nataliteta, ali je svakako jedna od opcija – kaže Soćanin.
Ugovaranje nagrade surogat-majci najstrože bi bilo zabranjeno. To je veoma važno zakonski regulisati kako ne bi bilo zloupotreba, jer se u nekim državama dešava da bogataši surogat-majke pronalaze u siromašnijim zemljama. Nezvanični podaci govore da u Ukrajini „iznajmljivanje materice” košta 27.000 evra, u Rusiji 42.000 evra, a u Velikoj Britaniji do 15.000 funti.
Ministarstvo zdravlja nije konsultovano
U Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da, na osnovu važećeg zakona, institucija surogat-majke nije dozvoljena i da se ovakav postupak smatra krivičnim delom zbog čega je predviđena kazna zatvora od tri do 10 godina.
„Što se tiče pomenutog građanskog zakonika Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja do sada nije konsultovana niti obaveštena o bilo kakvoj inicijativi vezanoj za pomenutu oblast”, kažu u Ministarstvu zdravlja.
Crkva protiv surogat-materinstva
Srpska pravoslavna crkva nema zvaničan stav prema surogat-materinstvu, ali nije nikakva nepoznanica da se, kao i druge pravoslavne pomesne crkve, ali i kao Rimokatolička crkva, protivi ovakvom načinu dolaženja do potomstva. Ovim pitanjem bavio se pre godinu dana Sinod Ruske pravoslavne crkve i objavio zvaničan dokument u kojem je iznet stav prema krštenju beba koje su rodile surogat-majke.
Dete može da bude kršteno, ali samo ako se njegovi roditelji ili surogat-majka, u zavisnosti od toga ko ga je doneo u crkvu da bude kršteno, pokaju i priznaju da je taj tip reproduktivne tehnologije – za osudu u moralnom smislu.
Ako to ne učine, krštenje se odlaže dok dete ne dođe u uzrast u kojem može samostalno da donese odluku o svom stupanju u hrišćansku zajednicu. Ukoliko je, međutim, život deteta ugrožen, ono može da bude kršteno, bez obzira na okolnosti.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 11/01/2015
