Izvor: Večernje novosti, 18.Jul.2015, 23:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zasad bez gej brakova

SRBIJA ne planira da legalizuje gej brakove bez obzira na pritiske koji stižu iz Evrope i na pojedine odredbe Građanskog zakonika koje se bave pravima homoseksualaca. Pošto se brak prema najvišem pravom aktu Srbije definiše kao zajednica muškarca i žene, legalizovanje istopolnih zajednica kod nas bi značilo praktično i izmenu Ustava. To se u ovom trenutku, gotovo je sigurno, neće desiti. Kada su u pitanju porodične vrednosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ima jasan stav, kaže ministar Aleksandar Vulin. To će biti potvrđeno i izmenama Porodičnog zakona na kojem uveliko radi Radna grupa. - Nikakvih promena neće biti što se tiče ovog ministarstva kada su u pitanju istopolne zajednice - kaže Vulin. - Ova zemlja ima Ustav kojim je regulisano ko čini porodicu, ova zemlja ima svoje zakone, a oni se donose samo da bi se moral jednog društva pretočio u normu. Ono što narodu odgovara, što je njegov način života, a kod Srba je ovo način života zajednica muškarca i žene. Ne mislimo da je mnogo pametno da kada imamo višegodišnju borbu protiv bele kuge favorizujemo istopolne zajednice. Isto važi i za usvojenje. Prema važećem Porodičnom zakonu, brak i vanbračna zajednica rezervisani su samo za osobe različitog pola, a istopolnim partnerima on priznaje samo pravo na zaštitu od nasilja u porodici, a ne i druga prava koja uživaju osobe u vanbračnoj zajednici. Za Borisa Milićevića, člana Glavnog odbora SPS i jedinog gej političara u Srbiji svako, pa i ovo zakonsko rešenje može da prođe samo uz podršku poslanika. A ako neko ima 126 poslanika, to nije nikakav problem. Međutim, svaki političar koji želi dug politički život za sebe na ovim prostorima, ne bi trebalo to da radi. - Jedno je organizacija gej parade, a drugo je legalizacija istopolnih brakova - kaže Milićević. - Srbija još nije spremna za takve zajednice i neće biti dok većina ne prihvati prvo postojanje LGBT populacije. Pre mesec dana ovi brakovi legalizovani su u celoj Americi, ali tek pošto su ankete pokazale da je 56 odsto stanovnika za to. Tako treba da bude i ovde.NEPRIMENLjIVO I mnoge druge odredbe Građanskog zakonika deluju potpuno neprimenljivo u našoj državi. To je, prema mišljenju ministra Vulina, tek prednacrt zakona, a da li je realno da se, recimo, socijalna davanja uvećaju tri puta u ekonomskoj situaciji u kojoj živimo, odlučiće Ministarstvo finansija. Suština priznavanja gej brakova je, smatra on, u mogućnosti da ovi parovi reše svoja imovinska prava kako posle smrti partnera ne bi ostali bez igde ičega. Dešava se da ovakvi parovi decenijama žive zajedno i da posle smrti jednog od njih dođe rodbina i razgrabi celokupnu imovinu. Prednacrt građanskog zakonika, koji je označen kao glavni "krivac" za legalizovanje gej brakova u Srbiji, od 26. juna je na javnoj raspravi. Čak 380 njegovih članova odnosi se na porodicu, od kojih mnogi i na prava homoseksualaca - međutim, tek posle okončanja javne rasprave komisija za izradu zakonika će se izjasniti o ovom pitanju, što se može očekivati tek za otprilike godinu dana. Ako stručna i šira javnost zauzmu stav da je moguće legalizovati istopolne zajednice, to će se onda urediti posebnim zakonom. "ŽIVOTNO PARTNERSTVO" Tačno pre godinu dana Hrvatska je dobila Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola, prema kojem homoseksualni parovi uživaju ista prava kao i bračni partneri, osim prava na usvajanje dece. Posle usvajanja Zakona, u Hrvatskoj su brak, vanbračna zajednica, životno partnerstvo i neformalno životno partnerstvo zakonski priznati kao zajednice koje predstavljaju porodični život. Propisi nalažu da istopolni parovi mogu da sklapaju životno partnerstvo na javan i svečan način, pred matičarem, čime Hrvatska i na simboličan način obe porodične zajednice, brak i životno partnerstvo, počinje da tretira jednako.

Nastavak na Večernje novosti...