Izvor: Politika, 29.Mar.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rano je za gej revoluciju u SAD
Posle dvodnevnog ročišta o ustavnosti istopolnih brakova, sudije Vrhovnog suda SAD nagovestile da još nije vreme za opšte ozvaničenje „velikog društvenog eksperimenta”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Rasprava koja je u utorak i sredu vođena pred Vrhovnim sudom SAD o legalnosti i ustavnosti homoseksualnih brakova već je proglašena „istorijskom”, mada se presuda devetoro sudija očekuje tek u junu. Ali pitanja koja su postavljana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zagovornicima i protivnicima promene klasične definicije braka, kao i komentari sa sudijskog podijuma, nagovestila su da još nije vreme za „gej revoluciju” i da čuvari američkog ustava nisu skloni za opšte ozvaničenje nečega što još smatraju „velikim društvenim eksperimentom”.
Pred najvišom sudskom instancom Amerike održana su u stvari dva ročišta: na prvom je osporavano referendumsko poništenje presude Vrhovnog suda Kalifornije kojim su dotle priznati istopolni brakovi stavljeni van zakona, a na drugom je, na osnovu tužbi dva gej para, osporen federalni Zakon o odbrani braka iz 1996, koji ga definiše isključivo kao zajednicu muškarca i žene.
Suštinu oklevanja sudija Vrhovnog suda, u kojem su petoro sudija konzervativnih sklonosti, a četvoro spada u grupu liberalnih, možda je najbolje opisala sudija Sonja Sotomajer, koju je imenovao predsednik Barak Obama. Ona je rekla da je „možda prerano” da se presudi o gej brakovima.
„Mi obično ostavljamo da problemi sazru, pa smo tako rešavanje problema rasne segregacije odlagali 50 godina”, rekla je.
Sudije su doduše uvažile činjenicu da su istopolni brakovi legalizovani u devet federalnih država, ali i stavile do znanja da taj „eksperiment”, koji je još u ranoj fazi, ne mora obavezno da uspe.
„Od nas se traži da se donesemo odluku na osnovu procene efekata nečega što je novije od mobilnih telefona i interneta”, prokomentarisao je sudija Samjuel Alto.
Na sličnoj liniji je i sudija Entoni Kenedi, čiji bi glas kad se bude presuđivalo mogao da bude odlučujući. „Imamo pet godina informacija o posledicama istopolnih brakova na društvo, dok je na drugoj strani terazija više od 2.000 godina istorije tradicionalnog braka.”
Oklevanje sudija da stvar u ovom pogledu preseku razumljivo je ako se ima u vidu da bi njihova presuda mogla da promeni definiciju temeljne institucije civilizacije. Ako bi se Vrhovni sud izjasnio u prilog istopolnih brakova, to bi radikalno promenilo američko društvo, zajednički je stav i levih i desnih komentatora, bez obzira na činjenicu da supružničke gej veze, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, već prihvata većina Amerikanaca.
Na ročištima je bilo i veoma zanimljivih polemika. Na argument Čarlsa Alitoa, advokata protivnika gej brakova, da bi njihovo ozakonjenje promenilo svrhu braka: od rađanja i podizanja dece, ka zadovoljenju emocionalnih potreba i želja odraslih parova, sudija Stiven Brajer je uzvratio pitanjem da li to znači da izvan zakona treba da budu i sterilni muškarci i žene, jer ni njihovi brakovi ne mogu da imaju porod. Sudija Elena Kegen je na to dodala kako bi posledica toga bilo i uskraćivanje venčanica onima koji su stariji od 55 godina, jer im je reproduktivno doba prošlo.
Stav sudije Entoni Skalije bio je da ako se brak redefiniše i uključi istopolne parove, onda mora da im se odobri i usvajanje dece, oko čega postoji „značajno neslaganje” kad je reč o posledicama za tu decu.
Glavni sudija Vrhovnog suda Džon Roberts smatra pak da je istorija na strani tradicionalnog braka. „Ta institucija se razvila da bi služila svrhama koje, po svojoj prirodi, nisu uključile homoseksualne parove”, rekao je on.
Iz svega ovoga zaključuje se da presuda neće doneti radikalni zaokret ni „za” ni „protiv” gej brakova. Prognoza je da će sud federalni Zakon o odbrani braka ipak proglasiti neustavnim, prepustivši sklapanje brakova, razvode i sve što s tim ide državama koje tu nadležnost već imaju, što praktično znači da će se ovaj „eksperiment” nastaviti isključivo na lokalnim nivoima.
Što se tiče gej pokreta, on po svoj prilici neće dobiti sve što je tražio, ali, kako se konstatuje u jednom ovdašnjem uvodniku, ipak će „dobiti mnogo”.
Milan Mišić
objavljeno: 29.03.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
