Izvor: B92, 26.Jan.2013, 19:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RFF: Kolgerle i gej pesnik
Svake godine na festivalu u Roterdamu bude prikazano nekoliko filmova čija je radnja zasnovana na političkim događajima ili se tretman teme i stil ogledaju u političkoj ideologiji autora to jest režisera.
Od specijalnog izveštača B92 iz Roterdama Miloša Tomina
Ove godine to su filmovi Call Girl, Roland Hassel, 11:25 The Day Mishima Chose His Own Fate, Die Sieger i muzički dokumentarac o uticaju Reganove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Tačerkine politike na muziku osamdesetih, Let Fury Have the Hour.
Call Girl je švedski film zasnovan na događajima iz sedamdesetih godina koje su fascinantno rekreirane u ovom filmu. Sve je jasnije ako znate da je režiser Mikael Marsiman bio asistent režije na filmu Tinker Tailor Soldier Spy Tomasa Alfredsona (debitovao u Roterdamu sa filmom Let the Right One In) i da je direktor fotografije oba filma Hojt van Hojtema. Pored kamere i kostimografije, upotreba disko muzike iz 70-ih u ovom filmu proizvodi neverovatno raskošnu sliku zapadno-evropskog potrošačkog društva 20. veka u svim dekadentnim manifestacijama, od mode do kokaina.
Maloletna Iris i njena rođaka gotovo slučajno upadaju u svet visoke prostitucije, prvo iz bunta i avanturizma da bi sve ubrzo poprimilo mnogo mračniji ton. Sukobljene jurisdikcije različitih nivoa i uprava policije, tajna služba i funkcioneri ministarstva pravosuđa zataškavaju skandal koji preti da otkaže izbore u Švedskoj upotrebom - blago rečeno - nedemokratskih mera.
Ovaj film je izvanredan primer kako se jednostavna forma policijskog trilera uspešno pretvara u politički. Naravno, da bi tako nešto izveli potrebna vam je efikasna filmska industrija što vam daje odgovor na pitanje zašto srpska kinematografija nije u stanju da proizvede ovakav film iako je materijala i skandala, istorijskih i političkih, napretek.
Uloga popularne kulture u određivanju političkog diskursa je u potpunosti potcenjena osim kada su u pitanju masovni pokreti poput protesta 1991, 1995, 1996 i 2000. godine. Zdravija srpska kinematografija bi itekako imala šta da kaže o politici od 1944. naovamo. Samim tim i politički diskurs bi bio otvoreniji.
Šezdesetih godina prošlog veka demokratski i ustavni poredak Japana je bio ozbiljno ugrožen političkim nasiljem, uglavnom levice. Osnovni uzrok je bila konvencija o bezbednosti koja je dala ogromne baze i imunitet trupama SAD razmeštenim u Japanu.
Vakamacu Kođi, režiser filma 11:25 na dan kada je Mišima izabrao svoju sudbinu (11·25 jiketsu no hi: Mishima Yukio to wakamono-tachi) kretao se u krugovima japanske radikalne levice. U Roterdamu je pre nekoliko godina prikazan njegov ep posvećen tom periodu: United Red Army.
Vakamacu je marksista stare škole. Najvažnija odlika i moralno najimpresivnij kvalitet režiserskog postupka je njegovo poštovanje istorijskog materijala kojim se bavi. Bilo koji drugi režiser levice bi opteretio svoj film ličnom ideološkom deformacijom. Vakamacuov film je gotovo naturalistički i dokumentaristički u predstavljanju događja koji su doveli do pokušaja državnog udara i Mišiminog samoubistva po samurajskoj tradiciji.
Za razliku od Šrederovog remek-dela Mišima: Život u četiri poglavlja prikazanom na Festu davne 1986. godine, Vakamacu je svoj film koncentrisao na poslednje godine života ovog kontroverznog pisca.
Jedan važan element koji je Vakamcu izostavio je seksualnost. Mada se može reći da su lukavo iscenirani razgovori polugolih pučista u sauni autorovo namigivanje publici, film se uopšte ne bavi Mišiminom homoseksualnošću.
Vakamacu je dosledan, odluka da pravi politički film o idolu japanskih nacionalista i radikalne desnice automatski je eliminisala biografski element iz ovog filma. Vakamacuov film je politički dokument, Šrederov - umetnička biografija.
Iskrenost pristupa i Vakamacuovo višegodišnje iskustvo u baratanju osetljivim temama čine ovaj film dostojinim krajem jedne sasvim idiosinkratične i impresivne karijere. Vakmacu Kođi je preminuo u 76. godini 17. oktobra 2012. godine, pet dana pošto je na njega naleteo taksi.
Pogledaj vesti o: Parada ponosa
