Izvor: Danas, 21.Sep.2015, 20:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postparadiranje
Elem, prođe - i to bez žrtava u ljudstvu i materijalu - još jedna Parada ponosa. Znakovito je da tokom septembra nije bilo uobičajene pretparadne moralne panike i prateće buke i besa. Država se držala uzdržano, sledstveno čemu su uzdržani bili i državini zvanični organi - tabloidi. I državnici su, mora im se to priznati, bili samozatajni, što je u izvesnom smislu šteta, jer su državnička smatranja na temu homoseksualnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i ritualna zaklinjanja na vernost svetlim tradicijama srpske mindže, bili izvor basnoslovne smehotresnosti i opštenarodnog uveseljavanja. Setite se samo kako je Palma glavom (ili možda dupetom?) jemčio da u njegovom Svazilendu nema ni jednog adžuvana.
Dobro je što se i SPC na čelu sa patrijarhom (bar u javnosti) uzdržala od bacanja prokletstva na građane Sodome sa srpskim državljanstvom. Može biti da su gospoda arhijereji obnovili gradivo sa teologije i dokonali da kamenovanje i užareno ugljevlje pripadaju Starom zakonu koji je - "sve novo tvoreći" - ukinuo Onaj koji je birvaktile rulji ukupljenoj da satre drevnu preljubnicu rekao da je to, fakat, u skladu sa zakonom, ali da prvi kamen treba da baci onaj ko je bez greha. Posle tih reči starozavetni pravednici su se pokunjili i zbrisali sa lica mesta. Kao - božemeprosti - mačke s jebališta.
Dobro de, nije baš sve bilo idilično, a ne treba ni da bude, nije ovaj svet idilično mesto. Bitno je, kako napred rekosmo, da je sve prošlo bez žrtava i loma, a za to se - kako Bog i zapoveda - pobrinula država. Promptno je - upadljivo promptno - safatala i utamničila siledžije koji - pogrešno procenivši "istorijski trenutak" - behu krenuli u akciju. Što me je navelo na pomisao da je država mogla isto tako efikasno postupiti i u prošlosti i blagovremeno sprečiti mnoštvo nepočinstava, ali izgleda da je neki državnik naredio drugačije.
Naša država je loš đak, ali s vremenom je ponešto ipak naučila. Možda za ovo što ću reći kontekst nije najprikladniji, ali čini mi se da je državi konačno došlo iz dupeta u glavu da obezbeđujući uzoran red i mir na Prajdu, zapravo brani samu sebe i svoj monopol na primenu silu, a da siledžije koje su pravile lom po Beogradu nisu bili nikakvi "branioci" porodičnih vrednosti, već plaćeni jurušnici određenih, sada - na opštu sreću - bivših državnika i njihovih - na još veću sreću - vanparlamentarnih stranaka. Sada nam valja čekati da i ostatku populacije dođe iz dupeta u glavu da u demokratskom poretku - nesavršenom, ali najmanje lošem - ni jedna ideja, ideologija ili versko ubeđenje, ne sme biti van zakona, ali da isto tako ni jedna ideja, ideologija ili versko ubeđenje ne sme da se postavlja iznad zakona, a još manje da deljenje pravde preuzima u svoje ruke.
