Izvor: Vostok.rs, 13.Jun.2011, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pederasti – lobisti ukrajinske evrointegracije
13.06.2011. -
Šta da se kaže: gej-parada – bilo bi preterano. Ali predstava – neverovatna. Posebno kada su pobesneli momci u trenerkama na kojima je pisalo „Za veru, cara i otadžbinu" uz viku „Sodoma neće proći!" jurili do smrti uplašene pederčiće, koji pokušavaju da se 28. maja (na Praznik graničara, zamislite) sakupe pod svojim zastavama duginih boja - pored svete večite vatre na Grobu neznanog junaka"
Takav prizor je za novinara prosto >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << otkriće. Verovatno zato, to jest iz znatiželje, na trgu se pre početka pojavila velika grupa stranih foto- i tele- reportera. A možda je to bilo i predviđeno. Mada je to nemilosrdno pomisliti. Pa ne bi bilo u redu da se mladim ljudima, priviklim da podmeću zadnjice, predlaže da pod pesnice sveta pravoslavnog, koji zato baš što je pravoslavni i nije jako raspoložen prema liberalnim vrednostima, podmeću svoje napomađene face. Makar to bilo i sa blagorodnim ciljem „uspostavljanja demokratije" u Rusiji.
Pa su događaji u Moskvi naterali autora na razmišljanje na temu „Uloga pederastije u integraciji Ukrajine u EU". Zato što su i pederasti, u izvesnom smislu, ljudi, te zato im ništa ljudsko, očigledno, nije strano. Između ostalog – ni politika.
Kao i svaka manjina, koje sebe smatra slabo nadarenom, bilo etnička, bilo religiozna, LGBT-zajednica [1] pokušava svoje interese da sprovede preko uticaja na političke partije, poslanike parlamenta, vladine činovnike, a još bolje – preko guranja svojih ljudi u državnu službu i u vladine kabinete. U SAD, na primer, postoji čak i internet-sajt „Gej-politika" [2], koji pomaže u koordinaciji postupaka u tom pravcu organizacijama svojih" hm, ne bih znao čak ni kako da kažem" neka bude „istomišljenika". Sajt finansira Fond za pobedu gejeva i lezbejki (Gayand Lesbian Victory Fond, a-a - kako rečit naziv!) Parola Fonda je: Izabrati lidere LGBT da bi se promenila politika Amerike [3].
U istoj toj zemlji formiran je Institut liderstva gejeva i lezbejki (the Gay & Lesbian Leadership Institute) koji je izradio projekat pod nazivom „Predsednička imenovanja" (The Presidential Appointments Project), u kome postoji ceo sistem odabiranja i pripreme kadrova pederasta, lezbejki, transeksualaca i ostalih nastranih, kao i pomaganja da se odabrani nađu na poslu u predsedničkoj administraciji i drugim državnim ustanovama SAD [4].
U istom pravcu, zajedno sa Institutom liderstva gejeva i lezbejki radi i takozvani Harvardski program Fonda Dejvida Boneta (The David Bohnett Foundation).Fond svake godine izdvaja donacije za desetine nastranih među liderima i aktivistima LGBT-organizacije, kako bi oni studirali na Harvardskom univerzitetu, i ne bilo gde, nego na fakultetu „Kenedi" na kome se pripremaju administrativni rukovodioci federalnog i lokalnog nivoa(the Harvard Kennedy School’s Senior Executives in State and Local Government) [5].
Tako da nije čudno što se dolaskom u Belu kuću predsednika iz Demokratske partije, koja je po tradiciji blagonaklona prema ljudima netradicionalne seksualne orijentacije, ovaj Institut proaktivirao toliko, da se u spisku državnih činovnika koji su otvoreno izjavili da pripadaju LGBT-populaciji našlo 156 prezimena. Upoređenja radi, u administraciji Džordža Buša mlađeg bilo ih je samo 7. Ali 156 je samo otvorenih gejeva. A ako im se dodaju oni koji nisu otvoreno rekli o svome nedostatku?
Znači - veza između politike i pederastie, bar u SAD, uopšte nije izmišljena. Nastrani, za čija su prava toliko zabrinuti u EZ, Savetu Evrope i OEBS-u, ispostavlja se, uopšte nisu tako „jadni", kako njihovi „zaštitnici prava" pokušavaju da prikažu. Pre bi se reklo – obrnuto – lukavi su, agresivni i sa kompleksom više vrednosti u odnosu na normalne ljude. A i ciljevi im nemaju veze sa „zaštitom prava", već sa liderstvom, ako je suditi po nazivima njihovih fondova i instituta.
Homoseksualistički lobi SAD više i ne skriva da mu je cilj da pomoću „demokratskih" parola dovede na vlast što više svojih štićenika. Može samo da se zamisli kakva će biti američka spoljna politika, ako već sada „napredovanje demokratije" u svetu sve više dobija jarke „dugine" nijanse. Pa onda je potpuno tačno da će se i „peta kolona" pederasta u pravoslavnim zemljama potpuno izbezobraziti.
Malo i o pravoslavlju. Pravoslavna crkva i islam za sada ostaju glavne tvrđave otpora sve jačoj pretnji „gej-totalitarizma". Katolička crkva je pala. To - što se tiče moralnog preporoda. I to ne samo zbog važećeg propisa o celibatu, kako mnogi misle, već zbog duge podrivačke delatnosti LGBT-populacije, koja iznutra drma hrišćanske vrednosti.
Kako piše Igor Nikitin, kopredsednik Svetskog hrišćanskog saveta, sada se „u SAD " na hrišćanskim univerzitetima održavaju sastanci studenata, koji se bore za svoju homoseksualističku pripadnost" Dolazi do prave borbe sodomita sa duhovnom kulturom i hrišćanskim vrednostima nacije. Oni odlično shvataju da ako uspeju da te vrednosti, u vrlo religioznoj Americi, izopače – oni će moći da osvoje ceo svet. Stariji gej-aktivisti su pričali da su početkom 70-ih namerno slali mlade gejeve da studiraju u svim poznatim institucijama Amerike. I to se odrazilo na mnoge zakone. Sada u SAD postoji pravi napadi na hrišćanske obrazovne institucije" [6].
Porazno je saznanje da je vrlo važnu ulogu u rušenju moralnog autoriteta katolicizma odigrala Poljska. Ako je verovati članku koji je postavljen u Vikipediji na engleskom jeziku „od trenutka formiranja države 966. godine zakonodavstvo Poljske nikada homoseksualnost nije smatralo za prestup" Posle gubitka nezavisnosti Poljske 1795. godine Rusija i Pruska su za nju uveli zakone protiv sodomije. 1918 godine Poljska je ponovo postala nezavisna i ukinula je okupatorske zakone" 1932. godine ona je prva u Evropi izjednačila prava homo- i heteroseksualaca" za razliku od totalitarnih režima 20. veka" [7].
Teško je reći šta je to uticalo na politiku Poljske po tom pitanju. Moguće je da su do 1940. godine 10% stanovništva činili jevreji, među kojima je uvek bilo mnogo sodomita i koji su uvek koristili taktiku sakrivenog napredovanja ka vlasti svojih štićenika? Neću dalje da komentarišem.
Ništa manje nije interesantno ni to, da je u ruskom prevodu članka u Vikipediji taj pasus o Poljskoj zbog nečega ispušten [8]. Očigledno je da autor nije želeo da ruski čitaoci vezuju za sodomiju svetli lik te katoličke zemlje – glavnog zaštitnika evroatlanskog kursa Ukrajine. Zato što u Poljskoj već nekoliko godina postoji uvezena iz SAD „Hrišćanska ujedinjena crkva za LGBT", čija su „vrata otvorena za sve ljude, bez obzira na rasu, pol i seksualnu orijentaciju" [9], jer „ljubav", znate, „ujedinjuje sve" [10].
Uz pomoć američkih i poljskih „istomišljenika" „crkva nastranih" počinje da se uvlači i u pravoslavne države. Tako, na primer, trudom evropskih „demokrata" u Moskvi je formirana „Grupa LGBT-hrišćana" neskromnog naziva „Svetlost sveta"". A u Kijevu je formirana anomalija u obliku „Pokreta LGBT-hrišćana Ukrajine" [11], sa „pastirskom službom" koju periodično vodi misionar - „prepodobni" Šimon Nemec, koji dolazi iz Poljske.
Međutim, bilo bi pogrešno pomisliti da stimulisanje rada pederasta u pravoslavnim zemljama predstavlja brigu samo samozvanih „pastira". Tome se priključila i zvanična Varšava. U žaru „napretka demokratije" ka Istoku, poljski MIP je, na primer, odlučio da ukine participacije za vize učesnicima iz Ukrajine, Belorusije i Rusije junske gej-parade u Varšavi. Vlasti katoličke Poljske projavljuju takvu brigu o nastranim u našim zemljama, da ih po viznom statusu izjednačuju sa opozicionarima Belorusije. Čak ispada nekako i uvredljivo za belorusku opoziciju.
A u čemu je smisao „misionarskog" rada pederasta sa krstovima oko vrata iz SAD i Poljske? Verovatno u tome da podriju u pravoslavnim zemljama načela hrišćanstva iznutra. Jer glavna poruka propovedi „crkve nastranih" svodi se na tvrdnju, da u Svetom pismu, kao, nema direktne zabrane seksualnih nastranosti, a biblijsku priča o Sodomi i Gomori treba, po njihovom mišljenju, tumačiti drugačije.
Propovednici svedozvoljenosti insistiraju da i u svetovnom životu sve, što nije zabranjeno zakonom, treba da je dozvoljeno. Međutim, pri tom „zaboravljaju" da osim zakona države postoje i zakoni morala. Za razliku od pravnih normi, koje su promenljive, duhovna snaga Rusije se drži upravo se na tim moralnim - najčvršćim mogućim zakonima. Duhovna snaga Rusije u stvari predstavlja glavni cilj podrivačke delatnosti „demokratizatora" sa Zapada.
Pravednosti radi treba da se konstatuje da i u LGBT- zajednici postoje pojedine ličnosti koje shvataju da neprijatelji istočnog slovenstva pokušavaju da u svoje ciljeve iskoriste osobine seksualne „različitosti" jednog dela naših ljudi (što je, prema mišljenju autora, potpuno lična stvar ovih poslednjih).
Tako se, na primer, na internetu nedavno pojavila LGBT grupa pod nazivom „Slovenska gej-zajednica" [12]. Jedan od njenih organizatora piše: „"postoje političke grupe i pokreti" koji su spremni da gejeve prihvate takvim, kakvi su, i da se prema njima ponašaju sa razumevanjem. Na žalost" navedene organizacije žive na teret stranih davalaca donacija i, iako prema LGBT sprovode prijateljsku politiku, istovremeno svojim jednomišljenicima pokušavaju da nametnu ideje antipatriotizma i rusofobije, kao i zaštite interesa oligarha. Sa druge strane, organizacije patriotskog, religioznog, nacionalističkog usmerenja ne shvataju da u svakom društvu ima bar 5% gejeva, ali nisu spremne da LGTB prihvate kao neodvojivi deo svog naroda. Iz ove poruke autor pravi zaključak: „slovenski " gejevi i lezbejke treba da formiraju jedinstveni slovenski savez kao protivtežu stereotipovima koji postoje u društvu o tome, da su gejevi i lezbejke – pobornici proevropskih pogleda i zaštitnici zapadnog modela društva" [13].
U članku je došlo do interesantnog obrta. Ali – da ne žurimo sa ocenom. Za sada se u grupu prijavilo 111 ljudi, a to nikako ne ide ka „5%" stanovništva tri slovenske države. I, kao što je pravilno konstatovao jedan od učesnika diskusije o toj inicijativi, teško da će ona postati uspešna. Zašto – objasnio je u četu internet-projekta From- uajedan od lidera Gej-foruma Ukrajine Svjatoslav Šeremet.
Odgovarajući na pitanje „Kakve su političke sklonosti ukrajinskih gejeva? – pan (ili pani) Šeremet je odgovorio da „sklonosti postoje, i dovoljno su određene" [14].
Prema njegovim ocenama, brojnost članova LGBT zajednice koji ne kriju svoje seksualne sklonosti iznosi između 800.000 i 1,2 miliona ljudi. To je značajan broj potencijalnih birača. A obzirom da nastrani uživaju posebnu pažnju SAD, EZ, Saveta Evrope i OEBS, kako kaže Šeremet, „u podršku pravima LGTB, kada bude potrebno, stupiće one političke snage koje ispovedaju evrointegracioni pravac".
Obzirom da se partije ukrajinskih nacionalista prema pederastima, lezbejkama i tranvestitima odnose „sa predubeđenjem", među nastranima se zapaža čvrsta pristrasnost prema bloku Julije Timošenko. Prema rečima glavnog ukrajinskog pedera „ljubav gej-populacije prema Juli je davnašnja i stabilna". Očigledno, zato tu partiju periodično potresaju skandali u vezi sa pederastijom i pedofilijom njenih poslanika. Da li zbog navedene okolnosti, da li sasvim slučajno, ali je prema lideru Gej-foruma Ukrajine neravnodušan i sam vrh Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kao i rukovodstvo niza evropskih partija, koje su predstavljene u Evroparlamentu.
Bez obzira na to Šeremet je ubeđen: „Ko god da bude na vlasti u Ukrajini, moraće da bude prinuđen da računa na zahteve međunarodne zajednice i međunarodnih organizacija". Najvažnije je, da dodamo – povećanje buke i provokacija od strane nastranih, kako bi se toj „međunarodnoj zajednici" dao povod da po ko zna koji put okrivi rukovodstvo Ukrajine, Rusije i Belorusije za „nedemokratičnost". Nisu uzalud, posle rasterivanja gej parade, koju su gradske vlasti Moskve zabranile, nastrani – stranci koji su učestvovali u njoj, odmah pozvali SAD, EZ, OEBS i Savet Evrope da osude Rusiju. Samo gledaj, pozvaće oni i NATO da je bombarduje, kao što je Libiju"
Međutim, 5. juna 2011. navršilo se 30 godina od onog dana, kada je u SAD registrovan prvi slučaj SIDE, od koje obolevaju uglavnom homoseksualci. Od tada je od te bolesti u svetu umrlo 30 miliona ljudi. Isto toliko je trenutno zaraženo.
Tako da – srećan vam jubilej, pederi!
[1] LGBT (engl. LGBT) — abrevijatura engleskih reči Lesbian (lezbejka), Gay (gej), Bisexual (biseksualac) i Transgender (transeksualac).
[2] http://www.gaypolitics.com/
[3] http://www.victoryfund.org/home
[4] http://www.victoryfund.org/our_work/presidential_appointments
[5] http://www.gaypolitics.com/2011/06/01/14-lgbt-leaders-chosen-for-harvard-program/
[6] Cit. po http://love-contra.org/index.php/news/issue/794/
[7] http://en.wikipedia.org/wiki/LGBT_rights_in_Europe
[8] http://ru.wikipedia.org/, članak «Prava seksualьnih manjinau Evropi».
[9] http://www.cuc-europe.org/our-pastors
[10] http://christianunitedchurch.ning.com/group/lovewelcomesall
[11] http://gaycredo.nsknet.ru/cerkvi-lgbt/
[12] http://sgs-ru.livejournal.com/
[13] http://www.news.gayby.net/news/1/2011-04-23-4155
[14] Ovde i do kraja- http://www.from-ua.com/voice/bbd1ac020d0b2.html
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
Pogledaj vesti o: Parada ponosa
