Izvor: Blic, 21.Sep.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parada stida
Dragoljub Žarković,
glavni urednik nedeljnika „Vreme”
„Povorka ponosa" nije održana. Hajde da probamo nešto sasvim drugo. Recimo, da se organizuje Parada stida, gde bi građani iskazali svoju ogorčenost zbog politički instrumentalizovanog huliganstva.
Ako je tačan makar deo opisa o proceni bezbednosnog rizika koji su uoči „Povorke ponosa" napravili eksperti Ministarstva unutrašnjih poslova, onda je krajnje vreme da građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije organizovano kažu da se stide onih što pre podne bacaju baklje u autobuse gradskog prevoza a po podne na smrt mlate Francuze i pedere.
Te policijske procene, kako saopštava „Politika", kažu da je broj onih koji bi došli da napadaju učesnike povorke procenjen na čak 10.000. To uključuje i oko 4.000 navijača Crvene zvezde, Partizana i Rada. Do tog broja se došlo nakon poslednjih fudbalskih utakmica kada su vođe navijačkih grupa poručivali posetiocima da dođu da razbiju „Povorku ponosa" ili da više ne dolaze na tribine. Očekivao se i dolazak oko 4.000 pristalica desničarskih organizacija, podmladaka političkih partija i raznih neformalnih grupa, a bilo je planiran i dolazak oko 1.000 ljudi iz Republike Srpske koji su već bili zakupili između 25 i 30 autobusa.
Tokom pravljenja bezbednosne procene došlo se i do informacije da se određene navijačke grupe naoružavaju bakljama i raketama, sličnim onima od koje je pre desetak godina na stadionu poginuo jedan navijač Crvene zvezde.
Tim raketama je trebalo da budu gađani učesnici „Povorke ponosa" i policajci koji bi obezbeđivali skup. U naoružavanju i namerama da zadaju fatalne povrede učesnicima povorke prednjačila je jedna navijačka grupa iz Beograda, inače poznata po povezanosti s jednim moćnim narko-kartelom, kažu policijski izvori.
Navijači i desničari su, prema policijskim procenama, planirali da posle „Povorke ponosa" organizovano krenu u Ulicu kneza Miloša gde se nalaze veliki broj državnih institucija i diplomatskih predstavništava. Takođe, mnogo grupa je planiralo da posle skupa krenu u pljačku.
Ako je osnovna poruka otkazane „Povorke" trebalo da bude da oni ne pristaju da u strahu od terora budu getoizirani, da se kriju, budu manji od makovog zrna, onda i do sada tiha većina treba da se organizuje i pokaže da neće da trpi teror huligana kojima ideološku municiju i motke doturaju s pojedinih crkvenih, stranačkih i analitičarskih govornica.
Državne organe represije treba ohrabriti da se obračunaju sa udarnom pesnicom srpske malograđanštine koja se poslednji put predstavila pod firmom porodičnih ljudi.
Kakva je to državna uprava koja se plaši i sopstvene senke. Sa svakim incidentom najave strožu kaznenu politiku, a incidenti eskaliraju. Tužilaštvo u agresivnoj retorici nije prepoznalo dela opasna po zajednicu, već je to tretiralo kao iskazivanje političkih stavova.
Ispostavilo su da su stvar bolje razumeli ovi što su se naoružali raketama kratkog dometa. Kao što se onaj nesretni mladić iz Francuske bori za život u beogradskom Kliničkom centru, tako se i mi koji još nismo smešteni tamo borimo za život.
Ako te simptome totalne ugroženosti javnog zdravlja, svake vrste, uspemo makar sada da prepoznamo, onda možemo reći da je „Povorka ponosa" uspela, mada parada nije održana.
Pogledaj vesti o: Parada ponosa
.jpg)
