Izvor: Danas, 16.Okt.2014, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parada ponosa
Oslobodioci Beograda uživali su u slavi svoje pobede nad nemačkim nacistima sve dok nije došla jedna druga sloboda, različita od one koju su oni ostvarili.
Tad počinju da prelaze iz ruku u ruke novih pobednika: veličani - katkad i preko zasluga - u Titovom režimu, koji je bazično bio i njihov, došli su najpre pod udar Draškovićevog entuzijazma prema četnicima, zatim Koštuničinog prezira prema revolucijama i Đinđićevog prema zvezdi petokraki, da bi se napokon našli >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u stupici Tadićeve ideologije nacionalnog pomirenja. Ova nekad formalna nekad neformalna antipartizanska koalicija, obilato pomagana kampanjama pseudoistoričara o „crvenom teroru“, ostvarila je na ovome polju impozantan učinak: nameravajući tobože da umnoži naše antifašističke tradicije, gotovo da je uništila onu jedinu i stvarnu.
Ali, evo novih pobednika, i evo današnjeg dana, 16. oktobra 2014: ponovo se piše istorija. Pišu je, međutim, loši đaci. Naš sadašnji državni vrh odrastao je na jednom nasleđu koje je bilo sve samo ne antifašističko, i sad on, takav kakav jest - moralno musav, a politički beskrupulozan - našao se pozvanim da stane u odbranu antifašizma i da rehabilituje prokažene oslobodioce. Glamurozne ceremonije pod njihovom upravom doživljavaju se zato kao istorijski cinizam. Apsurd našeg života u tome je, međutim, što taj cinizam, ma koliko očigledan, ispada kao nešto što je bolje od onog što je bilo.
Pogledaj vesti o: Parada ponosa
