Izvor: Blic, 22.Sep.2010, 01:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Parada ponosa“
Tema „Parade ponosa“ je toliko složena da ne znam da li je prostor ove kolumne dovoljan da napišem i ono najbitnije što tim povodom mislim. Možda ne bih o tome ni pisao da na jednoj od naših televizija nije snimljeno i emitovano, ono što sam tim povodom rekao svojim domaćinima posle zvaničnog snimanja, ne znajući da su i to snimili.
Naime, izrazio sam sumnju da je termin „parada ponosa" prikladan za našu sredinu, rekavši da boriti se za ravnopravnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za svoje manjinsko erotsko opredeljenje nije nešto čime bi trebalo paradirati niti se ponositi. Ne znam da li je tom prilikom emitovano i moje mišljenje da su javne manifestacije u borbi za seksualnu ravnopravnost potrebne, da čestitam onima koji se za to otvoreno bore i da je bitno što je i predsednik naše republike to podržao, a da je ministar unutrašnjih poslova manifestaciji obećao bezbednost tog datuma sa četiri desetke 10. 10. '10. u 10 sati. Ja razumem da aktivisti u toj oblasti, bili oni gej ili ne, prihvatanjem sintagme „parada ponosa" naglašavaju svoju pripadnost svetskom pokretu za ravnopravnost u toj sferi. Ali mislim da u budućnosti valja pronaći adekvatniji termin koji neće naglašavati ponos u toj oblasti jer nema mesta ponosu ni na većinsko ni na manjinsku pripadnosti u oblasti čovekove seksualnosti. Ponos treba da oseti samo celokupno društvo kad tu ravnopravnost izbori i obezbedi, kao i u drugim sferama svekolike demokratske ravnopravnosti, rodne, verske, erotske itd. A onima koji biju „pedere" skrećem pažnju na opšteprihvaćeno naučno tumačenje, da je ta vrsta agresivnosti jasan znak i dokaz njihove latentne homoseksualnosti. Oni fizičkim nasiljem nad drugima zapravo guše u sebi svoju paničnu neprilagođenost činjenici da su oni isto što i oni koje biju, samo što ne mogu ni sebi ni drugima da priznaju. Argument da opredeljenje za isti pol smanjuje natalitet Srba i, inače ugrožen, ne stoji jer procent homoseksualaca (po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji homoseksualnost od 2008. godine nije bolest) svih naroda i zemalja u svetu je manje-više isti, te se agresijom prema njima neće povećati broj većinski heteroseksualno orijentisanih pojedinaca, bilo muškog ili ženskog roda, koji produžavaju vrsta. Ja sam u više navrata onima koji se u ranoj mladosti kolebaju u svom opredeljenju (a i takvi biseksualni se rađaju), ne držeći ruke u džepovima, javno preporučio da se odluče za heteroseksualnost jer je takav život među većinom jednostavniji, a sa decom i lepši, naročito u našoj sredini.
