Izvor: Kurir, 02.Okt.2010, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PARADA
Prema preporukama Evropske unije (barem nam se u to Ivica Dačić svakodnevno kune sa TV ekrana), za jednu razvijenu zemlju veoma je bitno da njenim gradovima marširaju „seksualne manjine“, odnosno gej lezbo populacija, to jest pederi, kako i oni sami sebe vole da zovu.
U slučaju naše, nesumnjivo nerazvijene države, ova igra traje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << već devet godina. Da li će se pederi konačno prošetati Beogradom? Naravno, oni se Beogradom i drugim gradovima šetaju svakodnevno, ali ono što je bitno jeste da gejevi konačno organizovano marširaju ulicama prestonice i da to prođe bez žrtava.
Bez žrtava, naravno, neće proći. Već nedeljama iz nezvaničnih izvora stižu obećanja da će pederima i ovog puta leteti glave, kao što je odletela Brisu Tatonu, pederu koji je bio peder jer je navijao za Tuluz.
I sami učesnici Parade dali su do znanja svojim istomišljenicima da je na Paradu potrebno doći neobeležen, bez duginih boja čak i na kalendaru u novčaniku, da izbegavaju dolazak na Paradu, povratak sa Parade, tamne uličice, na ćelavo ošišane probisvete u trenerkama i patikama, a okupljanje u grupama poželjno je jedino uz pevanje navijačkih pesama, ne bi li protivnici pomislili da su pederi u stvari oni.
Kao što u nas obično biva, neko je nekom rekao: „A sad, Parada ponosa!“, i odjednom eto Parade ponosa, najpre kao bizarne vesti praćene nevericom (zar opet, jebote), zatim kao jedne od egzotičnih manifestacija na kojoj ćemo videti Ivicu Dačića, pa se onda pretvorila u kamen spoticanja između ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića i njegovog dojučerašnjeg sekretara Marka Karadžića, da bi na kraju postala izvesnost koja će nam se ovog puta dogoditi, bez obzira na žrtve.
Sama šetnja, u skladu s napretkom prava i sloboda u Srbiji, organizovana je kao zatvorska, pre svega jer je ruta kratka, prolazi uglavnom pored objekata (za tu priliku) nastanjenih policijskim jedinicama za rasturanje demonstracija (kao u stara dobra vremena kada su se pandurski šlemovi caklili iz Predsedništva u Ulici srpskih vladara), a i zbog nagomilanog straha učesnika zbog prezrivih pogleda kojima će biti izloženi kuda god da se mrdnu.
Šta, u stvari, na Paradi može loše da se desi? Neki nesrećni gej, ili neki nesrećnik za koga je neko pomislio da je gej, dobiće batine u nekom polumraku, a možda i izgubiti život, kako to često kod nas ume da bude kad se bez razmišljanja srlja u sranja ovog tipa. Možda će i neki pandur da izgubi život, ako ga kojim nesrećnim slučajem dohvati grupa ćelavih dripaca, besnih što ne mogu da dohvate nekog od učesnika Parade.
Može, naravno, i neko od „huligana“ da izgubi glavu, ništa lakše ako se suprotstavljate našoj narodnoj miliciji. Jedan izgubljen život je i previše, ali kod nas ih je toliko bilo da je u stvari bilo koji broj izgubljenih života nedovoljan da bi se stoka koja vlada ovom zemljom, a i ona koja u njoj živi, naučila pameti.
Nedelja 10. oktobar, dan kada će sve moguće planete biti u Škorpiji (teško sranje u najavi, prema kolegi Tobiću), za većinu Srbije biće rezervisan za sedenje kod kuće i gledanje Formule jedan.
Verujem da će slično postupiti i većina srpske gej populacije (uz ogradu kada je reč o izboru TV programa), što znači da će na ulici biti mali deo nesrećnih ljudi koji na pogrešan način pokušavaju da dođu do izražaja u ovoj prokletoj zemlji, s druge strane imaćemo nesrećnu srpsku desničarsku krvi žednu omladinu, pred kojom je težak zadatak da svojim kretenskim postupcima pruži izgovor pokvarenjacima na vlasti da kažu kako je upravo traljavo (nadam se ne i tragično) sprovedena gej parada uzrok zaustavljanja naše zemlje na putu ka EU.
I na kraju, ono što je makar poslednjih nekoliko decenija uvek isto - imaćemo gomilu policije na ulicama, spremnu da postupi po naređenju. A i izvan okvira naređenja, ako ih ponese prisustvo njihovog šefa na čelu gej kolone. Postoji i opcija da nisam u pravu i da će nedelja 10. oktobar biti jedan sasvim običan i lep dan, okupan duginim bojama. U tom slučaju, pravićemo se kao da ovo nisam ni napisao.
