Izvor: Danas, 18.Feb.2015, 22:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ombudsman bez zaštite
Prošlogodišnja Parada ponosa upamćena je manje po bezbednoj šetnji pripadnika LGBT populacije a više po brutalnom batinanju četvorice mlađih muškaraca koji su zakoračili u rizičan prostor iza zaštitnog kordona.
Zna se da su u taj prostor zašli brat predsednika Vlade Srbije i brat gradonačelnika Beograda, u pratnji dvojice pripadnika vojne policije zaduženih da obezbeđuju predsednika Vlade, kao i da su ih batinali pripadnici Žandarmerije u sastavu civilne policije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Još se, međutim, ne zna da li je ova grupa ušla u rizičan prostor slučajno ili nasilno i kako su se vojni policajci našli u pratnji civila. Prizor batinanja snimila je novinarska kamera, a snimak je više puta javno prikazan. Incident prolaska četvoročlane grupe kroz kordon snimile su nadzorne kamere obližnjih banaka, a snimke su odneli naknadno prispeli pripadnici Vojnobezbednosne agencije.
Povodom ovog događaja Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo je nadležnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv sedmorice žandarma. Protiv njih je zbog batinanja krivičnu prijavu podneo i zaštitnik građana, kome je prethodno pomenuto ministarstvo dostavilo tražene podatke. Pošto su žandarmi izjavili da su zaštitni kordon nasilno probili vojni policajci iz pratnje dvojice civila, zaštitnik građana je od Ministarstva odbrane i Vojnobezbednosne agencije zatražio snimke i druge podatke o načinu njihovog ulaska u rizičan prostor. Učinio je to u skladu sa ovlašćenjima iz člana 138 stav 1 Ustava da "štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave". Prvo ovlašćenje daje mu pravo da (sa)zna kako su se pri ulasku u rizičan prostor ponašala dva civila, jer je od toga zavisilo da li zaslužuju zaštitu. Drugo ovlašćenje daje mu pravo da (sa)zna da li su pripadnici vojne policije postupali u skladu sa pravilima službe. Pošto mu traženi podaci nisu dostavljeni, zaštitnik građana je, služeći se podacima dobijenim od Ministarstva unutrašnjih poslova, podneo krivičnu prijavu protiv dvojice pripadnika vojne policije. A onda su prema njemu krenule uvrede, klevete, pretnje i svakojake "teške reči".
Prema članu 21 stav 1 Zakona o Zaštitniku građana, organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu stave na raspolaganje podatke od značaja za postupak koji vodi, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom. Vojnobezbednosna agencija, odnosno Ministarstvo odbrane, nije tražene podatke dostavilo Zaštitniku građana, iako ne postoji propis koji to ne dopušta, pod izgovorom da se nalaze u nadležnom tužilaštvu a da javni tužilac to nije odobrio. Odobrenje tužioca u ovom slučaju nije bilo ni potrebno. Jedan životni događaj može biti razlog pokretanju postupka pred dva ili više organa uprave. Ako se to, kao ovde, dogodi, postupak pred jednim organom ne može biti razlog zastoja postupka pred drugim organom.
Stoga vođenje predistražnog postupka od strane javnog tužioca nije moglo uticati na kontrolu rada Vojnobezbednosne agencije i Ministarstva odbrane od strane zaštitnika građana. Ali, da bi svaki od ovih organa obavio poslove iz svoje nadležnosti, potrebno je da među njima postoji odnos pune saradnje. Ona je u ovom slučaju izostala zbog ćutanja nadležnog javnog tužioca. Da nije ćutao, morao bi reći da za dostavljanje traženih podataka Zaštitniku građana njegova saglasnost nije potrebna. Jer, ako je Ministarstvo unutrašnjih poslova moglo Zaštitniku građana da dostavi podatke o ponašanju pripadnika Žandarmerije prema četvoročlanoj grupi unutar rizičnog prostora, moglo je i Ministarstvo odbrane da mu dostavi podatke o ponašanju četvoročlane grupe pri ulasku u taj prostor.
Nastavak sutra
Pogledaj vesti o: Parada ponosa
.jpg)
