Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Okt.2014, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Održavanje Parade ponosa izaziva nedoumice
Održavanje Parade ponosa izaziva kontraverze i nedoumice, a vezuje se za pitanje bezbednosti, rečeno je danas na prestavljanu istraživanja "Parada ponosa i LGBT populacija" koje je pokazalo da nasilje i osećanje elementarne nebezbednosti i dalje dominatno obeležavaju egzistenciju LGBT osoba u Srbiji.
Istraživanje je pokazalo i da ambivalencija i konfuzija obelažava odnos LGBT osoba prema Paradi ponosa kao jednoj od strategija poboljšanja njihovog položaja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
"Ono oko čega nema nedoumica je da nasilje i duboko osećanje elementarne nebezbednosti i dalje dominantno obeležava egzistenciju LGBT osoba u Srbiji, a to se može zaključiti i po tome što je ogroman deo ispitanih naveo smanjivanje straha kao nešto što bi trebalo da bude među primarnim ciljevima organizacija koja se bave tim pitanjima", rekla je Marijana Stojčić.
Ona je istakla da najveći broj ispitanih, 97 odsto, smatra da bi zaštita od nasilja trebalo da bude cilj LGBT organizacija, 96 odsto da je to borba za ekonomska i socijalna prava LGBT osoba i zaštita od diskriminacije na radnom mestu, a 94 odsto da bi trebalo da budu SOS telefoni i psihološka pomoć.
"Visok procenat onih koji navode zaštitu od nasilja kao najvažniji cilj, kao i onih koji navode SOS telefone i psihološku pomoć LGBT osobama ukazuje da je elementarna bezbednost i dalje goruće pitanje za najveći deo LGBT osoba u Srbiji", rekla je Stojčić.
Navodeći da to upadljivo obeležava i odnos prema održavanju Parade ponosa, ona je istakla da to pitanje izaziva kontraverze i nedoumice.
Prema istraživanju, za održavanje Prajda je 29 odsto ispitanih, 38 odsto načelno podržava njeno održavanje, ali ne u postojećem obliku, 26 odsto je onih koji su protiv održavanja, a sedam odsto ispitanika je reklo da ne zna odgovor.
Razlog tome je, kako je rekla Stojčić, uključenost u civilno društvo, mesto življenja i porodica.
Tako ispitanici koji žive u centralnoj Srbiji, čije porodice ne znaju da su LGBT i osobe koje nisu aktivne u civilnom društvu u značajno većoj meri nisu za održavanje Parade.
Istraživanje je pokazalo i da je velika razlika između aktivista i onih koji to nisu u odnosu na održavanje Prajda, odnosno da su aktivisti u većoj meri za održavanje te manifestacije.
Kako je navedeno, iz toga se zaključuje da za mnoge LGBT osobe, organizacije i grupe predstavljaju prostor za osnaživanje i prevazilaženje straha od suočavanja sa okolinom.
Oni koji podržavaju održavanje Prajda smatraju da ona povećava vidljivost LGBT populacije, dok oni koji su protiv smatraju da ona povećava netrpeljivost prema takvim osobama.
Ispitanici su istakli i da bi zaštita LGBT osoba od svih oblika nasilja, jednaka prava i zaštita od diskriminacije trebalo da budu najvažniji zahtevi Parade.
Istraživanje je pokazalo i da postoji izražena podeljenost oko toga kakvi su efekti Parade na položaj LGBT osoba te 36 odsto smatra da ona više šteti, a 37 odsto se sa tim ne slaže.
Kada je u pitanju odgovornost za dosadašnje neodržane Parade ponosa u Srbiji skoro dve trećine ispitanika je odgovorilo da najodgovornijom smatra državu, dok je 25 odsto njih odgovorilo da bi otišlo na sledeći Prajd, 38 odsto njih da ne bi, a 27 odsto da ne zna.
Centra za kvir studije sproveo je početkom godine četvoromesečno istraživanje ispitujući stavove pripadnika LGBT populacije o Paradi ponosa.
Pogledaj vesti o: Parada ponosa
