Izvor: Politika, 20.Sep.2015, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Održane dve Parade ponosa
U koloni koja je nosila parolu „Moja prava, moji zahtevi” bile su i brojne ličnosti iz kulturnog i političkog života prestonice, kao i članovi diplomatskog kora
U Beogradu su održane dve parade koje su okupile predstavnike LGBT zajednice – na Trans-prajdu, koji se održao u Pionirskom parku, transrodne osobe prvi put su predstavile javnosti svoje zahteve, a sat kasnije, ispred zgrade Vlade Srbije, učesnici Parade ponosa krenuli su u šetnju ulicama Kneza Miloša i Kralja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Milana i svoj skup završili na platou ispred Skupštine grada. O bezbednosti hiljadu učesnika obe parade i oko 400 novinara brinulo je oko 6.000 policajaca, zbog čega su centralne gradske ulice i ove godine podsećale na kulise za snimanje američkih akcionih filmova. Međutim, za razliku od svih prethodnih godina, bilo je uočljivo odsustvo „loših momaka” sa kapuljačama i bejzbol palicama, koji u slobodno vreme između dva večita derbija imaju potrebu da premlate sve koji izgledom i ponašanjem ne asociraju na navijače.
Ni članovi organizacionog Parade ponosa nisu sakrivali zadovoljstvo što je ovogodišnja šetnja prošla bez incidenta.
– Ovo je prva prava Parada, šetali smo glavnim ulicama, svuda su se vijorile zastave, ljudi su bili srećni, čula se muzika sa kamiona, bilo je veselo i šareno i to je, u stvari, Prajd – poentirao je Boban Stojanović, podsećajući da LGBT zajednica ove godine zahteva usvajanje zakona o istopolnom partnerstvu i zakona koji reguliše pravne posledice promene pola.
– Takođe tražimo da se poštuju i primenjuju postojeći zakoni koji se tiču zločina iz mržnje, jer se često dešava da osobe koje prebiju homoseksualca godinama slobodno šetaju ulicama našeg grada, a LGBT zajednica strepi od njihovih napada – istakao je Stojanović.
Otvarajući Prajd, prva kuma Parade ponosa u Beogradu Biljana Srbljanović, ocenila je da je „parada – naša tradicija i ponos” i pozvala sve učesnike da iskažu solidarnost sa izbeglicama. Ona je u svom pozdravnom govoru istakla da je pređen dug put od 2001. godine, kada su predstavnici LGBT zajednice bili prebijeni ispred SKC-a i parka Manjež i podsetila i na borbu teatrologa i pisca Jovana Ćirilova, koji je 1989. godine od jugoslovenskih vlasti tražio dekriminalizaciju istopolnog seksualnog akta. Ona je apelovala na učesnike Parade ponosa da budu solidarni i sa emigrantima koji traže pravo da se kreću slobodno.
– Tražim od svih nas danas, kada završimo šetnju, da ih obiđemo, pomognemo, da pružimo ruku, odigramo nešto s njima, da im damo nešto malo hrane i veru da će, kao i mi, ostvariti svoje pravo – naglasila je ona pred polazak povorke.
U koloni koja je nosila parolu „Moja prava, moji zahtevi” nalazile su se brojne ličnosti iz kulturnog i političkog života prestonice, kao i članovi diplomatskog kora. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da je došao da podrži ovaj događaj jer smatra da je važno da se u svet pošalje lepa slika Beograda kao otvorenog grada „čiji građani ne prihvataju nikakvu diskriminaciju, ni po verskoj, ni po rasnoj, ni seksualnoj osnovi”.
– Ono što bih voleo da vidim naredne godine jeste više predstavnika Vlade Republike Srbije. Nadam se da će tako i biti. Znam koliko je predsednik Vlade protivan i koliko se protivi ovakvim događajima, ali on takođe nije imao nikakav problem da dođem ovde i da se osećam sigurno, kao i svi ostali okupljeni – objasnio je gradonačelnik.
U koloni su se našli i ministri Jadranka Joksimović i Ivan Tasovac, šef misije EU Majkl Davenport, ambasador SAD Majkl Kirbi, ambasadorka Australije Džulija Fini, italijanski ambasador Đuzepe Manco, šef misije Saveta Evrope Tim Kartrajt, šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska prava Meho Omerović i LGBT aktivisti iz celog regiona.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da je došla da podrži ustavno pravo LGBT populacije na okupljanje i slobodno izražavanje mišljenja i primetila da je atmosfera na Paradi ponosa i uoči ove manifestacije mnogo bolja nego ranijih godina.
– Osim pojedinačnih incidenata, nije bilo učestalih verbalnih i fizičkih napada. To sve ukazuje da smo mi postali jedno zrelije društvo, koje bolje počinje da razume različitost – ocenila je poverenica Brankica Janković.
Noseći transparente na kojima je pisalo „Niko nije slobodan, dok svi nisu slobodni” i „Ja sam Jelena, nisam Pera”, stotinak predstavnika transrodne populacije okupilo se na Ponosu trans-osoba, koji je održan u Pionirskom parku. Oni su zatražili izmenu Zakona o matičnim knjigama, kako bi im u ličnim dokumentima stajale fotografije na kojima oni izgledaju kao žene, odnosno muškarci, zavisno od toga kako se zaista osećaju.
– Izmena zakona omogućila bi trans-osobama da već na početku tranzicije dobiju matični broj, sliku na kojoj izgledaju kako se osećaju i ime koje koriste. Veliki je problem ako vas zaustavi policija i traži ličnu kartu, a na njoj nije ono što vide uživo – istakla je Helena Vuković, penzionisani transrodni major Vojske Srbije.
Ambasadore, da li ste vi gej
– Ambasadore, da li ste vi gej? – upitala je ruska novinarka ambasadora SAD u Beogradu Majkla Kirbija.
– Ne, ja sam strejt, a vi? – uzvratio je on pitanjem.
– Ja sam normalno ljudsko biće – odgovorila je ona.
– Svako ljudsko biće je normalno – zaključio je Majkl Kirbi, koji je poručio da Srbija treba dobro da se ophodi prema pripadnicima LGBT zajednice, kao što se ponaša dobro prema migrantima, jer oni su takođe ljudska bića.
