Izvor: Politika, 28.Maj.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovori iz Srbije na primedbe „Amnesti internešenela”
„Parada ponosa” nije otkazana – organizatori su odustali, napredak u položaju Roma nije primećen. – Vlasti na nas koji se borimo za ljudska prava gledaju isto kao i oni koji su osuđeni za ratne zločine, tvrdi Nataša Kandić
Srbija je postigla određeni napredak u procesuiranju optuženih za ratne zločine pred domaćim sudovima, ali bolna tačka joj je i dalje diskriminacija manjina, tvrdi Organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbija je usvojila Zakon o zabrani diskriminacije, ali je zato, kako se navodi, najavljivana prošlogodišnja „Parada ponosa” otkazana. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava navode da parada nije otkazana, već da su organizatori odustali.
– Srbija je učinila sve da manjine ne budu diskriminisane. Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina obezbeđeno je učešće u donošenju odluka u vezi sa obrazovanjem, kulturom, informisanjem i službenom upotrebom jezika i pisama. Na izborima za nacionalne savete 436.336 pripadnika 16 nacionalnih manjina imaće mogućnost da glasaju za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina – ističe Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava.
„Amnesti internešenel” zamerio je Srbiji i da diskriminiše Rome. U izveštaju je posebno ukazano na prisilno iseljenje stanovnika nelegalno podignutih romskih naselja, ali i na napade na Rome, uz isticanje da nijedan počinilac nije priveden pravdi. Diskriminacija Roma postoji u svim oblicima, pri zapošljavanju, u obrazovanju, zdravstvu, kaže Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.
– To su sporadični slučajevi, ali ih još ima. Roma, na primer, neće da zaposle u nekom boljem restoranu samo zbog boje kože. Ipak, u nekim oblastima situacija je nikad bolja. Donet je niz strateških dokumenata koji se bave pitanjima Roma i daju rešenja za poboljšanje njihovog položaja, Romi učestvuju u radu pojedinih ministarstava kao članovi kabineta, postoji skupštinski pododbor koji se bavi pitanjima naše nacionalne zajednice, deo njih zaposleni su u lokalnoj samoupravi kao zdravstveni medijatori, koordinatori za nacionalne manjine, a u školama imamo 52 romska asistenta – ističe Mihajlović.
Situacija se promenila na bolje od osnivanja Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ali neki ozbiljni problemi tek treba da se reše. Jedan od njih je i činjenica da je između 5.000 i 6.000 Roma „nevidljivo”, odnosno nemaju nikakva dokumenta, nisu upisani u matične knjige i samim tim nemaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Drugi je pitanje nehigijenskih naselja. Antić objašnjava da je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava, osnovala Radnu grupu za izradu plana socijalne inkluzije Roma privremeno nastanjenih u neformalnim naseljima, koja će se baviti ovim problemom na institucionalnom nivou.
– U Srbiji ima 160 nehigijenskih naselja i to je nešto što moramo rešiti – i mi, kao Nacionalni savet, ali i ljudi koji žive u tim naseljima smo za to da nađemo drugo rešenje, ali ne na način kako je to učinjeno prilikom raseljavanja naselja ispod mosta „Gazela” u Beogradu. Pre raseljavanja treba rešiti pitanje smeštaja porodica koje žive u nehigijenskim naseljima. Kada je rušeno naselje ispod „Gazele” oni maltene nisu mogli ni svoje stvari da iznesu iz kuća. Novi smeštaj za te ljude nije odgovarajući. Iz kutije su preseljeni u kontejner. Ipak, on je bolji od objekata u kojima su živeli – kaže Mihajlović.
U izveštaju se navodi i da se narušavaju prava žena boraca za ljudska prava, naročito onih koje ukazuju na ratne zločine. One su meta pretnji i napada, a vlasti ih nisu zaštitile na odgovarajući način, ističe se u ovom dokumentu. Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, kaže da joj ne treba nikakva zaštita jer je njen izbor da se bavi ratnim zločinima i da zastupa žrtve pred sudovima.
– Pretnje i napadi spadaju u deo posla onih koji se bave ljudskim pravima, a karakteristika postkonfliktnog društva, kakvo je i naše, jeste da ne želi da prihvati odgovornost za počinjene zločine i da ne priznaje i ne odobrava rad onih koji pokušavaju da ukažu na njih i da ih rasvetle. Moja primedba tiče se vlasti koja naziva sebe demokratskom, ali, pri tom, na nas koji se borimo za ljudska prava gleda isto kao i oni koji su osuđeni za ratne zločine. Vlast nam ne daje podršku, ne priznaje nas i ne poštuje – u tome ja vidim veliki problem – rekla je Kandićeva.
„Amnesti internešenel” ističe u svom istraživanju i da u Srbiji postoji problem prekomerne upotrebe sile prilikom hapšenja. U MUP-u Srbije juče nisu želeli da prokomentarišu ovu primedbu čuvene organizacije za zaštitu ljudskih prava.
J. Čalija
[objavljeno: 29.05.2010.]
