Izvor: Kurir, 02.Okt.2010, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O PUŠENJU I PONOSU
„To je nama naša borba dala, da imamo Hilari za telala“... Ne može se reći da nam nije uzbudljivo, odmah posle pedera, eto i Hilari. Parada ponosa je inicijacija za dolazak ponosne Hilari. Toliko ponosa na jednu malu državu je zaista očaravajuće...
„To je nama naša borba dala, da imamo Hilari za telala“...
Ne može se reći da nam nije uzbudljivo, odmah posle pedera, eto i Hilari. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Parada ponosa je inicijacija za dolazak ponosne Hilari. Toliko ponosa na jednu malu državu je zaista očaravajuće...
Paradoksalno, ponosni srpski politički rijaliti postaje mnogo zanimljiviji od onoga što se dešava u televizijskim rijaliti romane-romali inscenacijama.
Baj d vej, moram da iskoristim sopstvenu kolumnu da krajnje „ponosno“ obavestim građanstvo da su informacije o mom-našem porodičnom gostovanju u rijaliti programima čista izmišljotina. Kako se koji rijaliti pojavi, eto prve ponosne vesti iz „proverenih izvora“ da moj suprug i ja ulazimo!
Da ovaj narod više veruje svojim očima nego novinama, stvar ne bi bila toliko strašna, ali količina ludila koje takve informacije izazivaju nekada je ravna skandaloznosti pušenja u Ovalnoj sobi, a mrlja na mojoj biografiji postaje veća od one na Monikinoj haljini.
Naime, permanentno šikaniranje krajnje izmišljenom informacijom da ulazimo u rijaliti izazvala je po mene niz ludačkih događaja i uništila moj „ponos“. Danonoćno me zove rodbina, prijatelji, poznanici koji imaju poverljive informacije da „ulazim“, da sam „potpisala“, i onda me preklinju da odustanem, da ih ne „sramotim“ i da sačuvam svoj „ponos“ i dostojanstvo?! Uh...
Ima i onih koji u tome vide istorijsku marketinšku šansu, pa mi nude da reklamiram razne proizvode, od rahat lokuma do srpskih gigakreveta, pilećeg mesa, ponjava s Mokre Gore... Na pijaci me neka baba kidnapovala i držala dva sata da bi mi dala detaljna uputstva kako da opstanem na Farmi, pokažem se kao najbolja poljoprivrednica i ponosno izdržim sva iskušenja - od jarca do čučavca...
Izvesna gospođa koja ponosno valja plastične gaće nudila mi je kontingent uz informaciju da je sve farmere opremila istim, pa bi valjalo da i ja kupim plastičnih gaća bar za pet nedelja... E, tu se moja muka ne završava, postoje oni koji misle da je učešće u rijalitiju njihova životna šansa, pa sam tako imala preko pedeset prijateljskih poziva da ih nekako „ubacim“ u rijaliti, što je prevazišlo broj manijaka, akademika, uglednih građana koji su me opsedali u želji da prodaju neki tekst za pesmicu Ceci, Jeci, Seki ili kome već...
Onda sam morala da čitam stotine „ponosnih i nadrkanih“ pisama, blogova, šizofrenih napisa o tome kakva sam ja to osoba jerbo odoh na Farmu... Taman je i bližoj i daljoj rodbini postalo jasno da me nema na Farmi - i postali su ponosni na mene jer sam se oduprla (istina, neki još čekaju da uđem u petoj nedelji), e onda se pojavio novi senzacionalistički napis da ulazim u neki novi rijaliti i Jovo nanovo... gaće, rahat lokum, saveti... Ne vredi, vera u novinsku vest je iznad usmenog predanja.
Ono što piše u novinama je svetinja. Jebeš moju reč. Letos su tako jednom našem saputniku u Tabi prijatelji iz Srbije rekli da ja nisam ja - da se lažno predstavljam kao Isidora jerbo oni znaju iz proverenih izvora da je Isidora u Srbiji i da pregovara o rijalitiju - jer to piše u novinama... Stvarno, počela sam da sumnjam u sve što znam o sebi...
Jebi ga, možda su novine u pravu, možda sam ja pregovarala a da se ne sećam, možda sam i potpisala a da ne znam, uostalom, možda sam ja i unutra a da se to još ne vidi. Uostalom, posle toliko laži i povlačenja po novina popušio si kako se god postaviš - a šta je sa ljudskim ponosom i dostojanstvom posle toliko laži? Nemam pojma, o tome treba učiti od ponosnih pedera i još ponosnije Hilari, ja se ne snalazim s ponosom.
