Izvor: B92, 25.Okt.2010, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ne pitaj, ne pričaj" još čeka rasplet
Kada je u pitanju služenje vojnog roka u SAD za homoseksualce koji se ne prikrivaju, paradoksima nikad kraja, iako je svima jasno da dosadašnja politika "broji sitno".
Zakon, nazvan "Ne pitaj, ne pričaj", u Americi poznatiji po svojoj skraćenici DADT (na engleskom "Don't ask, don't tell"), na snazi je 17 godina i zabranjuje služenje vojske homoseksualcima koji ne skrivaju svoje seksualno opredeljenje.
Paradoski počinju od samog zakona, usvojenog 1993. godine kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << polovična mera, koji je tada reklamiran kao najviše što se može učiniti na planu popravljanja položaja gej populacije u armiji.
Do tada su homoseksualci mogli biti otpušteni iz vojske tako što bi neko nekoga prijavio, potom bi bila sprovedena ozibljna i temeljna istraga i ako bi se sumnje potvrdile, ishod je bio otkaz.
DADT je jednostavno ukinuo taj deo "zapleta" - istragu. Od homoseksualaca se jednostavno očekivalo da o tome ćute, a s druge strane, niko nije imao pravo da, samoinicijativno ili po prijavi, istražuje ko šta i s kim radi u krevetu. Na papiru, sve je bilo sjajno, ali je u svakodnevnom životu to bilo teško izvesti, pa su gej vojnici, da ne bi došli pod udar zakona, morali da izmišljaju priče iz privatnog života.
I pored toga što je neprestano ukazivano na kontroverznost tog zakona i rastao pritisak za njegovo ukidanje, ove godine se DADT našao u žiži interesovanja javnosti na neočekivani način. Najpre je federalni sud u San Dijegu ocenio taj zakon neustavnim i odmah zatim naložio da bude uklonjen iz pravnog sistema zemlje. U obrazloženju je navedeno da "Ne pitaj, ne pričaj" predstavlja nepopravljivo kršenje fundamentalnih prava, uskraćuje procesna prava, slobodu govora i pravo na podnošenje peticije vladi, što je sve garantovano Prvim amandmanom američkog ustava. Vlada je najpre tražila moratorijum na tu odluku, što je odbačeno, pa se onda Ministarstvo pravde žalilo federalnom apelacionom sudu, koji je odlučio da - privremeno - sve vrati na vreme punog važenja DADT.
Vojska, naravno, naviknuta da sluša naređenja i sledi uputstva, i u ovom slučaju nije izneverila tu svoju reputaciju. Uostalom, za 17 godina važenja zakona, iz njenih redova je, u skladu sa uputstvom o postupanju po DADT, izbačeno 14.000 ljudi.
Posle odluke o prestanku važenja tog zakona, regrutnim centrama je poslato uputstvo da prihvate i prijave za vojsku onih kandidata koji otvoreno kažu da su homoseksualci iako, upravo po zakonu DADT, takvog pitanja i nema u upitniku, niti bilo ko sme da ga postavi.
U paradoksima oko DADT ne oskudeva ni period pre ovogodišnjih sudskih odluka. Najpre, pitanje ustavnosti pokrenuto je 2004. kada je na predsedničkim izborima pobedio Džordž Buš i kada su republikanci u više država svoju izbornu bazu aktivirali referendumima o zabrani gej brakova. Međutim, ceo proces pred sudom pokrenula je upravo organizacija homoseksualaca-republikanaca "Log kebin ripablikans".
S druge strane, sadašnji predsednik Baraka Obama, čija se demokratska administacija žalila apelacionom sudu, u svojoj predizbornoj kampanji je bio jasan da je protiv DADT i obećao da će ga ukinuti tokom svog mandata.
On je u svom prvom govoru posvećenom stanju nacije poručio da neće dozvoliti kršenje ljudskih prava, niti diskriminaciju u zapošljavanju, kao i da će ukinuti zakon koji ljudima, "zbog onoga što jesu, zabranjuje da brane zemlju koju vole".
Istini za volju, on je isto tako jasno rekao da želi da to bude učinjeno odukom Kongresa. Predstavnički dom je u maju glasao za ukidanje tog zakona, ali je Senat u septembru 2010. godine odbio da ga razmatra, pa je sve ostavljeno za period posle kongresnih izbora 2. novembra.
Piše: Saša Nikolić
