Izvor: Politika, 13.Jan.2013, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad mlada i mlada kažu „da”
Prošla godina je bila prekretnica za gej populaciju u SAD: istopolni brakovi su legalizovani u još tri države, a dobili su i blagoslov predsednika Obame
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Birači su se izjasnili još 6. novembra, ali su u Merilendu parovi morali da budu strpljivi do 1. januara, kada je referendumska odluka postala pravosnažna.
Prvog dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nove godine, u svečanoj sali Gradske kuće u Baltimoru, venčanja su se nizala od jutra do večeri. Među prvima koji su postali supružnici po novom zakonu bile su Rut Sigel i Nina Neteri, „mlada jedan” i „mlada dva”, kako su se odazivale na poziv matičara, inače lokalnog odbornika, kome je takođe bilo prvi put da u ime države ozvaničava ovakvu vrstu braka.
„Nina i Rut”, izdeklemovao je službeno, „čuli smo vaše obećanje da ćete svoje živote deliti u braku. Po ovlašćenjima koje mi je dala država Merilend, proglašavam vas legalno venčanim.”
Dve mlade inače nisu bile mlade: Rut, grafička dizajnerka, ima 64 godine, a Nina, sistemski analitičar, 59. Zajedno su već deceniju i po, a reporteru „Vašington posta” su izjavile da su se već tri puta jedna drugoj zaklinjale na vernost, ali i da je tek ovo „ono pravo”.
U Merilendu, federalnoj državi koja se graniči sa američkom prestonicom (i uživa reputtaciju najprosperitetnije u SAD), s nešto manje od 6 miliona stanovnika, gde je Baltimor najveći grad, istopolni brakovi su legalizovani na referendumu održanom kad i predsednički i kongresni izbori.
„Za” je glasala tesna većina od 52 odsto izašlih birača. Istog dana slični zakoni su glasačkim listićima verifikovani i u Mejnu i Vašingtonu (državi). U glavnom gradu, koji ima status distrikta, to je učinjeno ranije, takođe prošle godine, kada su slavili i gej parovi države Njujork.
Ukupno, brakovi dva muškarca ili dve žene sada su legalni u devet federalnih država i Distriktu Kolumbije (formalna odrednica za prestonicu). Ali su istovremeno u 30 drugih, takođe lokalnim zakonima, izričito nepriznati.
Uprkos tome, tek minulu godinu američka gej populacija smatra prekretničkom kad su u pitanju njena građanska prava. Ne samo što je proširen administrativni prostor gde više nisu diskriminisani, već su izvojevali i nekoliko političkih pobeda.
dosadašnju politiku „ne pitaj ne kaži” i omogućio da se vojnici otvoreno izjašnjavaju o svojoj seksualnoj orijentaciji.
Važnom pobedom svog lobija smatraju i odluku Vrhovnog suda SAD od 7. decembra da razmotri dve predstavke u kojima se osporava ustavnost nekih federalnih i zakona država članica unije koji brak definišu isključivo kao zajednicu muškarca i žene.
Na saveznom nivou, to je Zakon o odbrani braka, koji je velikom većinom u oba doma Kongresa usvojen u septembru 1996, kada je predsednik bio Bil Klinton.
Po tom zakonu, brak je definisan isključiva kao „zajednica muškarca i žene”, a SAD kao celina i sve niže administracije nisu obavezne da priznaju istopolne brakove iz država gde su oni legalni, što gej supružnicima onemogućava da koriste ista prava (nasleđivanja, poreskih olakšica i sličnih) koja proističu iz heteroseksualne bračne zajednice.
Najzad, dobijena je, prvi put, i podrška iz Bele kuće. Predsednik Barak Obama se 9. maja izjasnio da podržava istopolne brakove, pošto je pre toga govorio da su gej parovima dovoljne „građanske zajednice”.
Ono što se međutim ističe kao najvažnije jeste prilično brza promena raspoloženja javnog mnjenja o ovom delikatnom pitanju. Prema istraživanju „Galupa” iz sredine prošle godine, 53 odsto Amerikanaca veruje da gej brakovi treba da budu legalno priznati, sa istim pravima supružnika kao i oni heteroseksulani, Samo godinu ranije, 2011, za ovo se izjašnjavalo 44 odsto.
Istraživanje iste agencije iz prošlog novembra, među onima između 18 i 29 godina, pokazalo je još veću podršku: čak 73 odsto.
Istopolni brakovi su inače relativno novi cilj pokreta za prava LGBT (lezbijke, gejovi, biseksualci i transpolni) Amerikanaca. Realnost su postali tek 2004, posle jedne presude Vrhovnog suda Masačusetsa, koji se pozvao na odredbu o jednakim pravima koju sadrži lokalni ustav.
Ono što se ovim povodom takođe naglašava kao presedan jeste da su u pomenute tri države koje su se izjašnjavale 6. novembra birači neposredno (a ne njihovi izabranipredstavici) legalizavali brakove dve mlade ili dvojice mladoženja. Pre toga, ovakvi zakoni su na referendumima u raznim državama čak 30 puta odbacivani.
Poslednji primer je iz prošlog maja, kada su birači Severne Karoline velikom većinom izglasali ustavni amandman kojim se istopolni brakovi, građanske unije ili druge vrste zajednica dvoje gej muškaraca ili žena – zabranjuju.
To znači da su pobede gej pokreta relativne – ali takođe i da su rastući trend. Tome treba da zahvale dobroj organizaciji, ali i finansijskoj moći svog lobija. Politički, prošla godina je donela i presedan da je prvi put jedan senator dobio izbore pošto je pre toga biračima priznao svoju istopolnu orijentaciju – bio je to demokrata Tami Baldvin iz Viskonsina.
Nije inače tajna koji su američki kongresmeni pripadnici LGBT zajednice – prema poslednjem „popisu” ima ih oko 11 koji to ne kriju. Prvi koji je to otvoreno priznao bio je kongresmen (član Predstavničkog doma od 1981. do prošlog četvrtka, kada je otišao u penziju) Berni Frenk, koji je „na otvoreno” izašao još 1987, a u junu prošle godine bio je i prvi koji se tokom mandata javno venčao sa svojim višegodišnjim partnerom Džejmsom Redijem.
U demografskoj slici Amerike, pripadnici LGBT zajednice čine nešto manje od 4 odsto stanovnika, što znači da ih ima oko 9 miliona, pokazalo je jedno istraživanje Univerziteta Kalifornije. Gej prestonica je Njujork, gde ima oko 560.000, sledi Los Anđeles sa 442.000, a na trećem mestu je Čikago sa 288.000. Procentualno, najviše ih je (4,7 odsto) u Majami Biču na Floridi.
Zanimljivo je da pomirljiv stav prema istopolnim brakovima u sve većoj meri zauzimaju i mnogobrojne američke hrišćanske crkve, među kojima inače nema konsenzusa o tome kako se homoseksualnost (reč koja se ovde inače smatra „politički nekorektnom”) tretira u Bibliji.
Prva ih je, 2005, priznala Ujedinjena crkva Hristova. Episkopalna je 2009. legalizovala gej sveštenike u svojim redovima, a „liberali” postaju sve uticajniji i u kleru ovde dominantnih protestanata.
A najnovija vest glasi da će gej parovi uskoro moći da izađu i pred oltar najvećeg i najpoznatijeg hrišćanskog hrama u Americi, 106 godina stare vašingtonske Nacionalne katedrale, koja je neka vrsta duhovnog centra Amerike. Nacionalna katedrala je inače sedište Episkopalne crkve.
„Ja Bibliju čitam podjednako ozbiljno kao što to čine fundamentalisti”, izjavio je saopštavajući ovu odluku starešina hrama, velečasni Geri Hol. „Na ovaj način ćemo razbiti neke barijere i stvoriti sveobuhvatniju zajednicu koja „odslikava raznolikost božijeg sveta”.
Milan Mišić
objavljeno: 13/01/2013
.jpg)
