Izvor: Kurir, 15.Avg.2010, 09:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KURIROVI "GEJEVI" ŠETALI CENTROM BEOGRADA!
BEOGRAD - Kako je to biti gej javno? Ne baš prijatno. Šta je Kurir hteo ovim, ovom pričom? Samo da pokaže kako se osećaju pripadnici seksualnih manjina u Srbiji, ništa više.
BEOGRAD - Kako je to biti gej javno? Ne baš prijatno.
Šta je Kurir hteo ovim, ovom pričom? Samo da pokaže kako se osećaju pripadnici seksualnih manjina u Srbiji, ništa više.
Nismo želeli provokaciju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nismo pravili paradu, niti smo propagirali „drugačije vrednosti“, ili kako sve to već može da se nazove. Dvojica muškaraca prošetala su centralnom beogradskom ulicom, usred dana, i to je to.
Slika dvojice „zaljubljenih gejeva“ u ovoj i ovakvoj sredini okej je uglavnom Beograđankama, Beograđani mahom nisu „za tu priču“, okreću glavu, a oni malo drčniji se mršte. Ima i onih koji bi to rešili na svoj način - šakom ili već nečim čvršćim.
Kako je biti u manjini? Nimalo prijatno. Da ne bude pogrešno protumačeno, ovako se, na neki način, ovih dana oseća deo srpskih turista na Hrvatskom primorju, recimo, ili meštani bilo kog srpskog sela na Kosovu okruženi drugom verom i nacijom. Svakako da im nije prijatno i da je strah prisutan. I to bi većina uvek morala da ima u vidu!
Srpski rečeno, jebeno je kad si u manjini! Nije prijatno kad svoje stavove: seksualne, političke, verske, navijačke, kakve god, hoćeš da izneseš pred javnost koja je sasvim drugačijeg raspoloženja.
Okej, ovo je Srbija, patrijarhalna i prilično konzervativna. Ni manje ni više od, recimo, Bugarske ili Rumunije. Ni u tim državama se muškarci baš ne šetaju zagrljeni.
Jeste, ali u Srbiji muškarac koji - bez uvrede - izgleda „različito“: „ženskasto“, „pederski“ ili već kako, može da popije štanglu u glavu ili nož u leđa, a sve zato što izgleda kako izgleda i što voli to što voli, i sve zato što u Srbiji ima pojedinaca koji bi ga „naučili pameti“, na svoj način: fizički i brutalno.
Kurir je ovim tekstom pokušao da vidi kako se osećaju ljudi koji čine manjinu u ovoj državi i kako na njih gleda većina. A to je, u ona dva sata šetnje, izgledalo ovako:
- Jao, baš su slatki! - vikao je ženski deo populacije i:
- Hm... dobro, ali nisam ja baš za to - odgovarali su muškarci.
Kako se osećao Kivi...
„Kako bih te sad nabo pesnicom u tu ćelavu glavu...“
Verujem da je ovo prošlo kroz glavu čoveku koji me je gledao dok sam hodao Terazijama držeći za ruku - muškarca!
U jednom trenutku pomislio sam kako je mladi gost Beograda - nemački državljanin kom je majka rođena ovde - nastradao zato što je napadaču „ličio na pedera“.
- Za ovo čovek mora da ima muda - procedio sam kroz zube svom „partneru“.
- Ja se samo nadam da nećemo da naletimo na nekog ortaka, pa da posle moram da mu objašnjavam - odgovorio je on i grabio napred krupnim koracima.
Povukao sam ga.
- Uspori! Opusti se! Ovako niko neće da nam poveruje da smo par, čoveče.
Držimo se za ruke nevešto.
Da li izgledamo dovoljno uverljivo da bi neko prokomentarisao dva muškarca u centru Beograda kako se drže za ruke?
Vidim devojku o kojoj može da mašta svaki muškarac. Vidi je i moj „partner“. Pogledamo se i počnemo da se smejemo... Ona nas drugi put neće pogledati - ako nas ikad više sretne na ulici...
Hodamo tek sto metara, a čini mi se da smo prešli kilometar. Zastajemo. Pravimo nov dogovor sa ekipom. Nastavljamo da hodamo kao par.
Snebivaju se ljudi. Neki se smeškaju. Neki ne kriju čuđenje. Ima i onih koji pokazuju gađenje. Razmišljam kako li je onima koji bi zaista da se drže za ruke - ali - bez straha od napada...
Da smo isti eksperiment sproveli u večernjim satima, na nekom drugom mestu - ko zna šta bi se desilo. Naravno, uz gađenje i pominjanje „mamica pederskih“...
... a kako Banana
Nisam homofobičan. To znači da ne mrzim pedere. Ili gejeve, kako ih sad korektnije zovu.
Stvar je tvoje lične odluke da li ćeš da voliš ovog ili ovu. Lično volim svoju porodicu, ženu i ćerku, i lepo mi je. Njih sam poslao na odmor, a ja sam otišao na posao. I to na ulicu, na zadatak: da vidim kako je to biti „nastran“ i da o tome napišem koji red.
To što sam se u petak trinaestog odlučio da se s jednim muškarcem dva sata držim za ruku i šetam Knezom samo je moj profesionalni izazov. Nije mi ni prvi ni poslednji zadatak/tekst za novine, ali je jedan od neprijatnijih. Jeste, priznajem.
Nemam predrasude. Zato sam i pristao na ovu igru, na ovaj eksperiment. Ovaj u zelenoj majci na slici (zvaćemo ga Kivi) bio je moj „partner“, ja sam u žutoj majici, zovite me - Banana.
Dakle, muškarac si i držiš muškarca za ruku nasred Kneza! Čoveče, pa mogao je neko štanglom da nas zavali! Beograd je ovo, ipak! Imali smo sreće? Ne, ne mislim tako, mislim da pored svih ludila s kojima se sudaramo ovo više i nije nešto. Dva muškarca se drže za ruke, pa šta?
Nego, kakav mi je osećaj?
Pa... ima ih nekoliko. Prvo, neprijatno mi je, iskreno. Drugo, nekako ti celo telo zuji. Od čega, pojma nemam! Od seksualnog uzbuđenja nije sigurno. Treće, malo me je blam; šta ako me vidi neko ko me poznaje?! Dok mu ja objasnim... ima, bre, ceo grad da zna „ko sam i šta sam“!
- Brate, za ovo treba da imaš muda! - kaže mi kolega dok šetamo među zblanutim narodom i blago mu stežem ruku. I tu osetim nešto! Čoveče, pa kad smo pošli tamo od Konja, kad smo se, kao dva žešća napaljena geja, uhvatili za ruku, šaka mu je bila suva. Posle pet minuta šetnje osetim da se oznojio.
- Trema? - pitam ga.
- Aha... jeste, da se ne lažemo - kaže i osećam da mu je neprijatno.
Ako mu je za utehu, i meni je. I zbog ljudi koji nas sve vreme gledaju, i zbog mojih rođaka sutra, i zbog prijatelja, i zbog čitalaca, ne želim da ispadne da smo nekog provocirali, da smo nekog prevarili. Nismo.
- Oćemo još jedan krug? - pitam.
- Neka, dosta je - kaže mi.
I kakav je osećaj?
Zajeban. Mislim da znam kako je različitima.
Ekipica Kurira
Ovako su reagovali Beograđani
Matija Estić: Nenormalno
- Homoseksualci ne treba da se osećaju prijatno. Ono što rade nije normalno i škodi svima u okolini. Ne plašim, se ali nije prijatno videti ih. Bez uvrede, nisu normalni.
Nikola Cvetković: Normalno
- Ne znam zašto me pitate za reakciju. Šta ste očekivali, da skočim na njih i da ih prebijem? Na ovo sam već odavno navikao jer živim u Americi, gde je to svakodnevna pojava. Tako bi trebalo da bude i kod nas.
Andrija iz Barselone: Normalno
- Bacio sam pogled, jer nisam navikao na ovo ovde, pravo da ti kažem. Ja živim u Barseloni i tamo je to potpuno normalno. Ali u Beogradu nije. Ne znam šta bih ti rekao, ali mislim da se gej zajednica u Srbiji ne oseća prijatno. Meni lično ne smetaju.
Luka: Bolesno
- Nasmejao sam se, jer ovako nešto još nisam video u Srbiji. Ja sam završio Bogoslovski fakultet i samim tim meni ovo nije normalno. Bog je stvorio Adama i Evu da se razmnožavaju, a ne dva muškarca. Mi smo učili da je homoseksualizam bolest koja nastaje poremećajem rada hormona i kao takva mora da se leči. Šta reći osim - bolesno.
Irena Milutinović: Užasno
- Užas. Nikad u životu nisam videla da se dva odrasla muškarca drže za ruke i šetaju ulicom. To nije normalno. Imam sina i ne želim da on ovo gleda. Ali ipak ne podržavam kad ih neko napada. Neka rade šta hoće, ali što dalje od mene!
