Izvor: S media, 12.Apr.2011, 14:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gej rajevi od San Franciska do Sidneja! (VIDEO)
Britanski časopis The Independent objavio je listu deset gradova u kojima je najlakše i najlepše biti gej, u kojima se “gej život može živeti do daske”. Među izabranim gradovima nema previše iznenađenja, pa je na prvom mestu San Francisko, a raspoređeni su na tri kontinenta: Evropa, Severna Amerika i Australija.
San Francisko
Grad Harvija Milka, prvog geja koji je na izborima 1977. pobedio u trci za političku funkciju i tako postao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << jedan od sedam gradskih odbornika koji su, uz tadašnjeg gradonačelnika Džordža Moskonea, upravljali San Franciskom.
I pre pojave Harvija Milka, San Francisko je bio poznat po velikoj LGBT zajednici, koja je još početkom šezdesetih počela da se bori za svoja prava.
Raskršće 18. ulice i kvarta Kastro naziva se “najpederskijim kutkom sveta”.
2004. tadašnji gradonačelnik Gavin Njusom naredio je gradskim službenicima da počnu da venčavaju istopolne parove, što je kasnije zabranio sud. Tom odlukom u Americi se zauvek promenio stav prema istopolnim brakovima, a odnedavno ih podržava više od 50 posto Amerikanaca.
Sidnej
Prvi “Mardi Gras”, kako se u Australiji naziva “Parada ponosa”, održan je davne 1978. godine u Sidneju, a tada je homoseksualnost još bila službeno ilegalna. Na paradi je bilo samo 53 ljudi, od kojih su mnogi izgubili poslove nakon što su objavljene fotografije sa povorke u novinama.
Sidnej je vremenom postao jedan od najugodnijih gradova za život gejeva i lezbijki. Danas je nezamislivo da vas u Australiji otpuste zato što ste gej, a LGBT zajednica je integrisana u svaku sferu gradskog života Sidneja.
"Mardi Gras" je prerastao u masovni, tronedeljni ulični festival, na kom se pleše i zabavlja u najluđim outfitima, u čemu učestvuju ljudi bez obzira na seksualnu orijentaciju.
Nju Jork
Osim što je Nju Jork neformalna prestonica celog sveta, on je verovatno i glavni grad svih LGBT osoba. Kvartovi poput Grinvič Vilidža su još početkom dvadesetog veka bili mesta okupljanja gej osoba, pa je već u dvadesetim godinama Nju Jork imao dinamičan gej noćni život.
Legendardni neredi u kafiću Stounvol jednom zauvek su izveli “iz ormara” na ulice sve gejeve i lezbijke. 1969. gejevi su odlučili da uzvrate na tada standardnu policijsku brutalnost, a sukob sa policijom je eskalirao u višednevni ulični nered. “Parade ponosa” se organizuju i zbog obeležavanja tog događaja.
Iako je današnji Nju Jork mesto tolerancije i prihvatanja gejeva i lezbijki, neki kvartovi, poput Harlema, noću nisu sigurni za LGBT osobe.
Mikonos
Ovo malo ostrvo u Egejskom moru postalo je slavno šezdesetih godina prošlog veka, nudeći utočište i ludi noćni život za mnoge gejeve željne letovanja. Mikonos je i dalje ostrvo koje najviše privlači gejeve, zahvaljujući svojim prelepim plažama i opuštenoj atmosferi noćnih klubova.
Homoseksualnost je u Grčkoj legalizovana 1951., a 2006. je legalizovana čak i muška prostitucija.
U antičkoj Grčkoj homoseksualnost je bila uobičajena i standardna pojava. Mnogi slavni filozofi, kao što je Sokrat, redovno su upražnjavali homoseksualnu ljubav, a njoj nije odoleo ni Aleksandar Veliki.
Pariz
U Parizu postoji bogat i razgranat lezbijski život, sa poznatim šik mestima, lezbijskim filmskim festivalom i brojnim događajima koji su otvoreni isključivo za žene. Tu je i elegantna gej četvrt u centru grada, u kojoj je nedavno i dizajner Džon Galijano imao svoj pijani antisemitski ispad koji ga je koštao karijere.
Još je Napoleon proglasio homoseksualnost legalnom u Francuskoj, pa nije čudno što tamošnji aktivisti mogu slavni obelisk da prekriju gigantskim kondomom duginih boja, a da niko ne trepne okom ili prigovori.
Barselona
Reputacija Barselone kao gej-frendli grada nastala je još za vreme Frankove diktature kada je u Španiji homoseksualnost bila ilegalna. Nekada strogo katolička država, Španija je danas mesto prihvatanja gejeva i lezbijki, o čemu najbolje svedoči poznati govor premijera Zapatera kada je legalizovan istopolni brak i to jednostavnom promenom nekoliko reči u zakonu: definicija braka više nije glasila da je to zajednica muškarca i žene, nego dve osobe.
Amsterdam
2001. godine Holandija je postala prva zemlja sveta u kojoj su legalizovani istopolni brakovi. U njihovim školama deca se od najranijih razreda uče toleranciji, pa se gejevi i lezbijke spominju i u zadacima iz matematike.
London
Homoseksualnost je u Velikoj Britaniji legalizovana tek 1967, a London je uvek bio centar engleskog gej života, naročito njegovi kvartovi Soho, Brikston, Hampsted i Vokshol. U međuvremenu su u Londonu uvedena i civilna partnerstva za istopolne parove, koji mogu usvajati i decu.
U britanskom parlamentu, u svim političkim strankama, sedi više od deset gej zastupnika.
Kopenhagen
1989. godine Danska je bila prva država na svetu koja je uvela registrovano partnerstvo za istopolne parove. To je bio samo još jedan potez u društvu koje ima dugu istoriju tolerancije različitosti, pa je gej život u Kopenhagenu potpuno integrisan u atmosferu grada.
Rasni nemiri u Kaliforniji
Oralni seks u filmu im stvorio probleme! (VIDEO)
Najveće prirodne grudi slavnih lepotica! (FOTO)
Kopenhagen je 2009. ugostio gej Olimpijske igre – “World Outgames”, a svake godine se održava velika “Parada ponosa” i gej filmski festival.
Berlin
Berlin je grad sa dugom gej tradicijom. U njemu je pre više od sto godina osnovana prva aktivistička skupina, a legendardni berlinski gej život dvadesetih godina prošlog veka opisan je u mnogim romanima i filmovima.
Dolaskom nacista na vlast sve se promenilo, a u Hitlerovoj Nemačkoj homoseksualci su postali devijantna skupina, koja je masovno završila u logorima smrti. Početkom devedesetih godina Berlin ponovo postaje najluđi i najzanimljiviji grad Evrope, ima i gej gradonačelnika - socijaldemokratu Klausa Vuverita, koji je u svoje prve izbore pre deset godina krenuo sa izjavom “Ja sam peder i to je tako dobro!”.
Berlin je verovatno prvi grad na svetu u kome je otvoren starački dom za gejeve i lezbijke.
(tportal)
