Izvor: Press, 12.Okt.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gej parada bila samo povod: Ko su ovi huligani?
On ima oko 20 godina, vreme provodi u „muškim ekipama", ne plaši se policije, jer kao navijač redovno „trenira" tuče na utakmicama. Njegovo razmišljanje se svodi na crno-belu sliku sveta. On mrzi školu, veruje da mu učenje neće doneti ništa dobro, podložan je manipulisanju. Roditelji se nikada nisu ozbiljno bavili njime, jer su vodili borbu za preživljavanje...
Ovako, prema mišljenju najpoznatijih srpskih stručnjaka izgleda „foto-robot" >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << prosečnog huligana koji se u nedelju tokom gej parade žestoko sukobio sa policajcima.
Od ukupno 249 demonstranata privedenih zbog nereda u nedelju, njih 54 su maloletna. Prosek godina svih uhapšenih je samo 20, a najmlađi privedeni ima samo 15 godina. Postavlja se pitanje zašto su tako mladi ljudi u nedelju napadali policiju i tako svesno rizikovali živote. U šta to oni veruju? Šta traže? Koji je njihov sistem vrednosti? Koliko ih zapravo ima?
Posao za državu
Direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Leposava Kron kaže da mi ovde, u stvari, imamo posla sa „adolescentima - desperadosima".
- Komentar policajaca sa terena koji kažu da tu količinu mržnje nikada u svojoj karijeri nisu videli, treba uzeti vrlo ozbiljno. Društvo bi pod hitno moralo da se pozabavi problemom ovih mladih ljudi... - apeluje Leposava Kon. Prema njenom mišljenju, prosečan „mladi huligan" oseća se beznadežno, on pred sobom ne vidi nikakvu perspektivu i zato je veoma podložan za manipulisanje...
- Njima je osećaj pripadnosti jako bitan, pa makar i u takvim organizacijama... Oni su jako nezadovoljni kao većina građana što je neko smišljeno kanalisao. Naš najveći problem i jeste to što se tom decom bave vođe navijača ili desničarske organizacije umesto porodice i škole. Jedino rešenje jeste da roditelji više brinu i bolje vaspitavaju decu, a veliki posao je i na školstvu i svim ostalim delovima države koja treba da uspostavi pravi sistem vrednosti - zaključuje Leposava Kron.
Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da „prosečan huligan" koji je u nedelju divljao na ulicama Beograda dolazi sa periferije glavnog grada i iz unutrašnjosti Srbije...
- Oni su pripadnici supkulture koja kao osnovne vrednosti neguje hrabrost, snagu, poštenje, pravdu. Mnogi od njih su i navijači, zbog čega nemaju strah od policije, oni se redovno tuku sa njima i navijačima protivničkih timova... Njihovi roditelji vode borbu da prežive, mada ima i onih koji potiču iz dobrostojećih porodica, ali su razmaženi. Njihova glavna osobina jeste crno-belo razmišljanje, oni su uvereni da znaju šta je ispravno i čemu ne treba dati da postoji. Nema kod njih kompromisa ili jako teško pristaju na to... Ne vide perspektivu i otud gube vreme i energiju vrteći se u bezizlaznom začaranom krugu - ocenjuje Milivojević.
Trebješanin: Žrtveni jarac
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da su u nedelju na ulicama divljali mladi ljudi puni predrasuda i stereotipa kojima je mnogo stalo da budu prihvaćeni od svoje grupe.
- Siromašni, nezadovoljni životom i nedostatkom perspektive, ti mladići svoj bes, agresiju i frustraciju prenose na „neprijatelja". Time se i grupa očvršćuje i samopotvrđuje. „Žrtvenog jarca" obično nalaze u manjim grupama. Nebitno je da li su to učesnici gej parade, pripadnici protivničkog tima, neki koji se drugačije oblače... Bitno je samo da se nađe meta i ispolji agresija - ocenjuje Trebješanin.
Roditelji: Kriv je sistem, a ne naša deca
BEOGRAD - Neobična slika ispred Palate pravde u Beogradu, u ponedeljak uveče. Tridesetak zabrinutih roditelja čeka da im sinovi posle saslušanja budu pušteni kući. Svi su privedeni na nasilnim protestima protiv održavanja Parade ponosa...
Biljana C. radi u pekarskoj radnji u centru „od jutra do sutra". Muž je radnik obezbeđenja, žive na periferiji, u Rakovici. Biljana objašnjava da ona i suprug često ostaju dugo na poslu, jer školuju dvoje dece.
- Znala sam da će moj Nikola (18) ići na protest, a molila sam ga da ne ide. Očekivala sam nerede, plašila sam se za njegovu bezbednost. Rekao mi je da će ići da posmatra, a ne da učestvuje - priča Biljana.
Ona kaže da je njena četvoročlana porodica „normalna" i da živi sasvim običan život. Da joj je sin uhapšen shvatila je kada joj nije odgovarao na sms poruke.
- Poslala sam mu poruku oko jedan po podne kada sam na vestima videla da je u gradu haos. Nije odgovarao. Pozvala sam, ali nije bio dostupan. Okrenula sam njegovog druga sa kojim je krenuo, ni on nije bio dostupan. Tada sam shvatila da postoje samo dve mogućnosti: ili je nastradao ili je priveden.
Ekonomista Z. I. kaže da je saznao da mu je sin uhapšen kada je uveče došao sa poslovnog puta.
- Još ne znam ni šta se dogodilo. Vest me je presekla. Moj sin je student ekonomije, ne liči mi ovo na njega, a i u suprotnosti je sa moralnim načelima prema kojima smo ga vaspitali. Ali u ovom društvu, u kojem je potpuno promenjen sistem vrednosti, ništa se osim nereda i ne može očekivati - priča Z. I.
U reč mu upada ogorčena majka. Tvrdi da je njeno dete uhapšeno greškom.
- Bila sam kod komšinice na kafi. Radim cele nedelje kao crnac u jednoj banci, pa sam želela malo da se opustim. Oko 8 sati ujutro, moj sin je otišao da sudi neku utakmicu jer je fudbalski arbitar. Plašila sam se da ne nastrada kada se bude vraćao, jer je morao preko centra grada. Tvrdim da moj sin nije bio na demonstracijama i da nije huligan. Muž mi radi kao službenik, naše troje dece smo vaspitali na pravi način... Nismo se za ovo borili pre deset godina - rastrzano priča majka jedva sakrivajući suze. Kaže na kraju da osuđuje svako nasilje na ulicama. M. NINKOVIĆ
