Izvor: Politika, 28.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gej gerilac
Nalik snobovima koji na festivalu gledaju film o davno okončanoj bici na drugom kraju sveta ali zgranuti su kada gerilci upadnu u salu i osveste ih da je rat stigao do njih, publika na FEST-ovskoj premijeri „Milka”, biografije prvog američkog političara koji se deklarisao kao gej, nije se snašla kada je grupa srpskih homoseksualaca istupila pred platno u „Sava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centru”. Većina publike je dovikivala članovima Gej strejt alijanse (GSA) da ih puste da gledaju film. Mediji i političari su ovog puta, za razliku od mnogih prethodnih, pokazali više sluha i osudili su odluku uprave „Sava centra” da otkaže konferenciju Alijanse, zbog čega je organizovan protest GSA. Boris Milićević, predsednik Alijanse, zadovoljan je mahom pozitivnim odzivom javnosti, koja je dosad ignorisala nasilje nad gejevima, ali on ionako nije tip koji čeka ohrabrenje da bi se borio za svoja prava i prava svoje „braće i sestara”.
Podršku je prvo pronašao u roditeljima, koji su ga usvojili po rođenju u Čajniču 1974. godine. Oni su i njegovi najdobronamerniji „kritičari” kada u javnosti govori kao predstavnik GSA.
– Imao sam osam godina kada mi je ruku dopala „Hiljadu i jedna noć”, u kojoj se nalaze opisi homoseksualne ljubavi. Bilo mi je lakše kada sam to pročitao jer sam shvatio da nisam jedini – kaže Milićević.
U Beograd je došao da studira ekonomiju. Radi kao internet novinar i uživa razumevanje kolega. Sa nepoznatim osobama, međutim, imao je problema. Prvi put su ga pretukli posle dočeka 2003. godine. Sledeći nasrtaj je doživeo tri godine kasnije, kada ga je grupa navijača prebila pred svim gostima na splavu, zbog čega je dugo izbegavao gradski prevoz. Preko interneta mu stižu poruke poput „Razbićemo te, prljavi Jevreju” i pretnje iz kojih je shvatio da je neznancima poznato kuda se kreće. Ni to, ipak, nije bilo iznenađenje pošto se 2005. godine saznalo da novosadska policija vodi spisak gej osoba. To je i nateralo Milićevića i njegove saborce da oforme GSA.
– Kada su 2002. godine priveli mene i trojicu drugova zbog pisanja grafita „Glasaj za Gejrilu”, policajci su se brecali da će nas sve strpati na jedno sedište u marici. „Vi ste pederi, volite da sedite jedan drugom na krilu”. U stanici se jedan od policajaca zgrozio što mi je drug profesor engleskog, vikao mu je „Zar ćeš ti da predaješ mom detetu” – seća se Milićević.
Tek lani dočekao je da policija zaštiti gej osobe kada su učestvovali u antifašističkom protestu. To ga hrabri u nadi da će do kraja ove godine u Beogradu uspeti da organizuje gej paradu koju huligani neće razbiti kao 2001. godine. U međuvremenu, kao organizator žurki radi na snaženju klupske gej scene. Opovrgava stereotipe o srpskim gejevima kao obožavateljima Cece i napominje da su kulturni ukusi homoseksualaca individualni kao i kod hetero osoba.
I sam je dokaz da klišei o gejevima nisu tačni. Nije opsednut modom, govori odlučno i nesklon je tugaljivim ispovestima, o ličnoj ozlojeđenosti zbog odnosa društva prema njemu, ne voli da priča ali rečit je u osudi javnih institucija koje ne štite ljudska prava svakog čoveka.
Vladimir Vukasović
Marko Luković
[objavljeno: 01/03/2009]
