Izvor: Večernje novosti, 30.Maj.2018, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gej-burme još daleko

Zakon o regulisanju istopolnih zajednica u Srbiji nije ni na pomolu. U resorima pravde, rada i državne uprave kažu da to nije njihov posao UPRKOS brojnim pritiscima iz Evrope, kao i zvaničnim zahtevima organizatora ovogodišnje "Parade ponosa" da bude donet zakon o istopolnim zajednicama, takav dokument još nije ni na pomolu. Ovo je "Novostima" potvrđeno u tri ključna resora - ministarstvima pravde, državne uprave i lokalne samouprave i za rad i socijalna pitanja. Ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u jednom od ovih resora, kako nam je rečeno, ne samo da nije formirana radna grupa za izradu propisa, već, kako tvrde, nisu ni nadležni za pisanje takvog zakona!PROČITAJTE JOŠ - Zahtev - legalizacija istopolnih zajednica A da će akt koji bi rešio pitanja nasledstva, zajedničkog vlasništva, poseta u bolnici u hitnim situacijama, zajedničko podizanje kredita, pravo na socijalnu pomoć ili penziju istopolnih partnera, biti donet država je najavila u okviru Antidiskriminatorne strategije za kraj 2017. Loptica je u jednom trenutku prebačena na Komisiju za izradu Građanskog zakonika, kojim bi trebalo da budu regulisana i ova prava. U Komisiji nam je, međutim, potvrđeno da se pitanje istopolnih zajednica, baš kao i eutanazije i alimentacionog fonda, našlo kao alternativno rešenje u okviru opštih odredaba. - Postoji član da bi se ova pitanja mogla rešiti leks specijalisima, ali to ne znači da će te odredbe ostati i u finalnoj verziji Zakonika, koja bi mogla da bude gotova do kraja godine - kažu u Komisiji.U Ministarstvu državne uprave kažu da nisu zaduženi za ovo pitanje, ali da su upoznati sa zahtevima organizacija civilnog društva.EVROPSKA OBAVEZA SRBIJU čeka posao da reguliše zajednicu osoba istog pola zbog pregovaračkog poglavlja 23, ali i presude koju je u slučaju tri gej para doneo Evropski sud za ljudska prava, pre tri godine. Njome se sve zemlje članice Saveta Evrope obavezuju da regulišu zajednice bez obzira u kom obliku - da li će to biti brak ili nešto drugo. - Uvažavamo razloge i značaj rešavanje ovog pitanja. U okvirima svojih nadležnosti zalažemo se za nultu toleranciju prema diskriminaciji, unapredili smo propise za upis činjenice promene pola u matične knjige - kažu u Ministarstvu. Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Skupštine, kaže, za "Novosti", da zakonodavni procesi širom sveta govore da je pravno priznavanje takvih zajednica realnost. - Sve je više zemalja koje su to učinile uključujući i neke za koje je važilo da su izuzetno konzervativne. Na primer, Crna Gora - navodi Omerović. - Smatram da to treba uraditi. Po našem Ustavu to ne može biti brak, ali može zakonom uređena zajednica. Neke stvari koje bi bile uređene izgledaju nesporne - ekonomska zajednica, penzija, nasleđivanje, a neke druge podrazumevaju raspravu. Zakonski predlog o registrovanom partnerstvu u Crnoj gori predviđa zajednicu dve punoletne osobe istog pola sklopljenu pred matičarem.

Nastavak na Večernje novosti...