Izvor: RTS, 23.Sep.2013, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Debata o "Paradi ponosa"

"Parada ponosa" način da se LGBT oobe izbore za svoja prava, istakli zagovornici te manifestacije na tribini na Fakultetu za medije i komunikaciju. Protivinici parade smatraju da je to politički projekat.

Pristalice i protivnici održavanja "Parade ponosa" 28. septembra u Beogradu "ukrstili" su argumente na tribini na Fakultetu za medije i komunikaciju, pa su tako zagovornici parade tvrdili da je ona način da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se izbore za prava koja su ugrožena, a njeni protivnici da ona ne rešava nijedan problem te populacije.

Poslanik Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić kaže da nema negativan stav prema homoseksulacima i da se protivi bilo kakvoj diskriminaciji te populacije, ali se ne slaže za organizovanjem parade, jer je to, kako smatra, politički projekat.

Naglašavajući da bi trebalo izbeći bilo kakve sukobe u društvu, Rašković Ivić ocenjuje da organizovanje takve parade u srpskom društvu, koje je rovito, nije pametno, jer to može dodatno podgrejati atmosferu, a žrtve će biti svi.

Smatra da bi trebalo strpljivo raditi na približavanju suprostavljenih stavova kada je reč o toj populaciji, a da to "ne može da se desi po preporuci iz Brisela".

Predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju Jelisaveta Blagojević, međutim, ima drugačije mišljenje.

Blagojevićeva kaže da "Parada ponosa" jeste politički događaj par ekselans, jer ako je sloboda bilo koje grupe u društvu dovedena u pitanje onda se dovodi u pitanje i korpus svih sloboda.

"Zalaganjem za obespravljenu grupu zalažemo se za sve nas", poručila je Blagojevićeva, koja je pozvala sve kojima je stalo do bolje i modernije Srbije da se priključe "Paradi".

Kolumnista Željko Cvijanović ocenio je da se, kada je reč o "Paradi", ne radi o borbi za prava LGBT osoba, već su te osobe element pritiska na zemlju.

Blagojević je odbacila te tvrdnje i navela da nije reč o elementu pritiska, već da je reč o osvešćenim građanima koji se bore za prava LGBT populacije.

Sanda Rašković Ivić je naglasila i da je "Parada ponosa" politizacija privatne stvari kao što je seksualno opredeljenje, dok je Blagojevićeva rekla da bi se zabranom te manifestacije kršilo pravo na okupljanje LGBT populacije.

Učesnici su debatovali i o tome da li je "Parada ponosa" 2010. godine doprinela pravima LGBT populacije.

Blagojević je rekla da nije sigurna da li se nešto postiglo tom paradom i koliko je koristi od toga imala LGBT zajednica, kao i da bi možda trebalo potražiti i neke drugačije oblike političke borbe, budući da se "prstom pokazalo na te ljude".

Ipak, dugoročno gledano, kako je naglasila, ta manifestacija je neophodna, jer je to "markiranje političkog prostora" koje je potrebno, pa čak i ako to neko doživljava kao provokaciju.

Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse, koja je učestvovala u organizaciji "Parade ponosa" pre tri godine, smatra da je ta šetnja ipak pomogla LGBT osobama, pre svega da se oslobode i priznaju ko su, ali i da sada postoji više mesta gde oni mogu da se okupljaju.

Tribina je održana kao novi format debate - polemika o stereotipima u organizaciji nedeljnika NIN i Fondancije "Konrad Adenauer".

Direktor fondacije Henri Bone objasnio je da je reč o novom formatu diskusije o kontroverznim temama, budući da je retka prilika da se zainteresovani informišu temeljno o stvarima koje nisu prihvaćene kao normalne i standardne.

Na pitanje zašto projekat koji počinje debatom o pravima LGBT osoba podržava nemačka politička fondacija desnog centra bliska demohrišćanima Angele Merkel, Bone je odgovorio da se i u nemačkom društvu dešavale promene u stavovima o pravima homoseksualaca.

U pitanju nije samo LGBT populacija, već celo razumevanje tolerancije i zato što je i nemačko društvo tek od skoro prihvatilo to razumevanje tolerancije, dodao je Bone.

Nastavak na RTS...