Izvor: Blic, 02.Jan.2014, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brine me ovaj fašizam
Rediteljka iz Subotice postavila je u dubrovačkom pozorištu „Marin Držić“ jedan od najpoznatijih komada britanskog pisca Alana Eikborna „Kako voli druga strana“. Olivera Đorđević
Prva je iz Srbije koja je od rata naovamo radila u Dubrovniku, a sve u jeku kampanje protiv ćirilice i gej brakova, pri čemu se javno izjašnjavala protiv obe.
- To je bio više izraz podrške mojim kolegama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Hrvatske, a ne iznošenje mog stava, jer u ovom slučaju nisam imala mogućnost da glasam. Mislim da su stavovi ovde isti kakvi bi bili i kod nas kad bi neko došao na tu „srećnu“ pomisao. Možda bi reakcija kod nas bila čak radikalnija pošto smo mi ipak jedina zemlja u okruženju u kojoj je nemoguće održati skup kakav je gej parada. Očigledno svi sad plaćamo danak za sve ove protraćene decenije. Posle svih onih silnih borbi za promene, šetnji ulicama, lupanja u šerpe, eto sad smo svedoci laganog ali sigurnog povratka u devedesete - kaže Olivera Đorđević u razgovoru za „Blic“.
Komedija
„Kako voli druga strana“ premijerno je izvedena 20. decembra. Reč je o komediji koja je na momente vrlo slična popularnim američkim sitkomima.
- Alan Eikborn je kod nas, nažalost, retko izvođen, mada je u Britaniji jedan od najpoznatijih i najplodnijih dramskih autora. On je čovek koji matematički razmišlja i imali smo veliki zadatak da poštujemo ono što on piše. Ovo je specifična komedija koja se sastoji od raznih žanrova, a u svemu je nezaobilazna scenografija jer se radnja odvija u dva stana smeštena na istom mestu - kaže Olivera Đorđević.
Ona dodaje da je shvatila da je tema rata u Dubrovniku ipak neizbežna, ali da to nema nikakve veze s radom na predstavi.
- Primetila sam da ljudi ovde bez opterećenja pričaju o tim događanjima. Ipak, teško je ići ovim ulicama, a ne pomisliti na užas koji se dešavao u tom lepom gradu. Posebno mi je bilo drago što ovde zaista niko nije pridavao nikakav značaj tome odakle sam ja došla - objašnjava Đorđevićeva i dodaje da to dokazuje da su pozorišni ljudi na zadatku spajanja pokidanih veza.
- U umetnosti ne bi ni trebalo da bude pokidanih veza jer bi pozorišno, kao i svako drugo umetničko delo moralo da bude van svake politike i dnevnih događaja. Nažalost, znamo da nije tako i da nam se politika i religijska dogma mešaju u svaki delić stvaranja, bilo da je u pitanju slika studenta akademije ili izvođenje tradicionalnog dela na netradicionalan način kao što je subotička „Koštana“ - smatra Olivera Đorđević, koja kao umetnička direktorka uspešno vodi dramu na srpskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici.
Ona naglašava i da je umetnost odraz stvarnosti i pobuna protiv nje.
- U poslednje vreme u Srbiji često imam osećaj da sad znam kako je bilo u Nemačkoj kad se rađao fašizam. Pojava mladih ljudi koji svoja neonacistička shvatanja pravdaju patriotizmom i religioznošću nešto je što bi trebalo da nas sve zabrine. Ljude koji se bave umetnošću nužda nagoni na društveni aktivizam kad je u ovoj zemlji sve postalo isprazna forma. Ovde je sve laž, od demokratije, preko vere, do svakodnevnih međuljudskih odnosa. Život nam se sveo na skaredne naslove u tabloidima, tvitove, statuse na Fejsbuku. A izgleda da ni u ostatku regiona nije bolje - kaže Olivera Đorđević.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Subotica
