Izvor: Vesti-online.com, 20.Apr.2015, 06:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bože, šta učinismo

Za nekoliko dana (29. aprila) dijagram iscrtan rukom kopilota američkog bombardera. B29 - "Enola Gej" koji je šestog avgusta 1945. godine bacio atomsku bombu na japanski gard Hirošimu, ide u Njujorku "pod čekić".

Na plavičastom komadiću papira, kopilot bombardera, Robert Luis, iscrtao je i ispisao plan atomskog bombardovanja Hirošime; kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << mu je naređeno da se približava nesretnom gradu na 30.000 stopa visine (oko 10.000 metara); kako da izbaci bombu dve milje pre nadletanja grada ; kako da, zatim, načini oštar zaokret udesno i pobegne...

Do sada neobjavljen ovaj mali, autentični, zapis o bacanju prve atomske bombe u istoriji čovečanstva, pojavljuje se sedamdeset godina posle Hirošime - komadić dokumenta, jednog od hiljada (!) iz arhive koju je tokom decenija prikupljao kopilot bombardera "Enola Gej", nosača bombe pod sarkastično-morbidnim nazivom "Mali dečko". Među ovim dokumentima nalaze se i detalji o letu kao i raport kopilota o učinku i njegovom prvom doživljaju prizora posle eksplozije...

Na jednom grafikonu, Luis pokazuje kako se "Enola Gej" približavao Hirošimi; kada i na kojoj visini izbacuje bombu i kako zatim, pod uglom od 150 stepeni skreće i beži. Na jednom dijagramu stoji i opaska ispisana njegovom rukom "Pazi-ostani neprekidno najmanje dve trećine milje od atomskog oblaka posle eksplozije".

Njujorška akcionarska kuća "Bonam"očekuje da će joj ovo prvo objavljivanje do sada neobjavljenog grafičkog svedočenja o prvoj upotrebi atomske bombe, "iz prve ruke" doneti profit od 39.000 dolara, na aukciji 29. aprila.

Kolekcija koju sada iznosi na aukciju Luisov sin, Stiven, uključuje, takođe i papirić na kome je njegov otac, u trenucima dok je sa visine posmatrao učinak atomske eksplozije, napisao kako se, u stvari, užasava onoga što je učinio. Na tom papiru je još plan leta bombardera od baze do Hirošime; detalji o radu motora aviona, konjskim snagama motora i drugi niz njegovih zapažanja o letu koji je označio veliko razmeđe u istoriji naše planete.

Oko 150.000 ljudi je u jednom jedinom trenutku izgubilo živote u Hirošimi (i tri dana kasnije od druge atomske bombe u Nagasakiju). U Hirošimi je za nekoliko sekundi sa lica zemlje zbrisano 70 posto grada - masovan zločin nad civilnim stanovništvom za koji danas ne bi bilo dovoljno ni 700 haških sudova.

Za razliku od glavnog pilota "Enole Gej" kapetana Pola Tibotsa i navigatora Teodora Van Kirka, kapetan Luis (umro 1983.) nije hteo da "slavu" aktera i očevica ovog groznog zločina unovči u posleratnim godinama. Samo jedan njegov lični dokument o ovoj mračnoj stranici američke istorije, do sada je prodat - njegov opis leta na povratku u bazu posle bombardovanja Hirošime. Na tom parčetu papira stoje olovkom ispisano pet reči "Mdž God,njhat nje have done"

- Bože moj, šta smo učinili".

"Enola Gej" je bacio na Hirošimu atomsku bombu udaljen dve milje od centra grada. Bomba je eksplodirala na 1.870 stopa ( 570 metara) iznad grada. Razorni termalni i atomski talasi, jedan za drugim, posejali su neposrednu smrt i totalne ruševine na oko pet kilometara od centra eksplozije; ne računajući, pri tome, hiljade ljudi koji su umirali godinama kasnije od posledica atomskog zračenja.

Od ovog masovnog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom (dva) grada prošlo je sedamdeset godina. I nikada se, od kapetana Luisa do danas, niko u zvaničnom Vašingtonu nije pojavio da uzdahne:" Bože, šta učinismo".

Nastavak na Vesti-online.com...