Izvor: Politika, 27.Maj.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Zlatna matura” prve generacije
Školovali se za knjigovođe i komercijaliste, ali su bili još i TV mehaničari, pčelari, bibliotekari, bankari, profesori, pesnici, novinari, diplomate...
Gornji Milanovac – Srbija ovih dana trešti od maturskih večeri, pa je i prva generacija Ekonomske škole, baš kako dolikuje, obeležila 50. godišnjicu mature. Sakupilo ih se – slučaj je namestio – tačno pedesetoro. A da je mladost relativna stvar, pokazali su u restoranu „Gruža”: kolo se vilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko stolova i po pola sata bez prestanka, pesma nije jenjavala punih sedam časova, iako su svi bili u poslednjoj godini sedme decenije.
U septembru 1959. godine, u tek otvorenu školu upisalo se prvih 120 budućih knjigovođa i komercijalista. Ponajviše Milanovčana, a bilo ih je i iz Čačka, Užica, Ljiga, Aranđelovca i još nekih mesta. Četiri godine potom, 108 ih je primilo diplome; tridesetak je nastavilo školovanje na fakultetima, svi ostali su se, do jednoga, iste godine zaposlili.
– Bila je to uspešna i, ujedno, prva generacija školovanih knjigovođa i komercijalista, koja je ubrzo zamenila brojne kolege koje su kvalifikacije stekle na posleratnim brzim kursevima i večernjim školama. Ušla je u sva milanovačka preduzeća, u zemljoradničke zadruge, opštinske uprave i ustanove. Četiri godine kasnije, sa ekonomskih fakulteta vratili su se diplomirani ekonomisti i istakli se kao direktori firmi, bankari, komercijalni i finansijski rukovodioci, predstavnici u uvozno-izvoznim kompanijama. Odužili su dug i danas su svi penzioneri – kaže Boško Nedić, član odbora u svim dosad organizovanim godišnjicama mature.
Zanimljivo je da je, posle ekonomske škole, bar dvadesetak današnjih „jubilaraca” krenulo, prema svojim sklonostima, drugim putevima. Bilo ih je koji su dobar ili najveći deo radnog veka proveli kao TV mehaničari, bibliotekari, pčelari, nastavnici, profesori, novinari, a beležimo i primere pesnika i diplomata. U pozdravnom slovu, Jelena Glišić je istakla da „niko u našoj generaciji nije bio kriminalac, razbojnik ni ubica; ne znamo ni za jedno da je zatečeno u nečasnom zanimanju – što bi pesnik rekao: ’Imasmo se rašta i roditi’.”
Zoran Dmitrović proveo je 24 godine na čelu Modne konfekcije „Rudnik” koja je imala sedam fabrika u pet opština.
– Došao sam na čelo Konfekcije kada je imala 1.100 zaposlenih, a kad sam otišao, radilo ih je 4.750. „Rudnik” je, u veoma razvijenoj milanovačkoj privredi, bio najveći izvoznik. Godine 1989. doneli smo sa stranog tržišta 40 miliona nemačkih maraka. Više od 85 odsto ukupnog kapitala preduzeća činila su sopstvena sredstva. Danas je, kao što znate, sve drukčije – priča nam Dmitrović.
Matije Petrović je, učeći ekonomsku školu, sve vreme „nešto majstorisao”. Njegova ljubav nije bilo knjigovodstvo, pa je, već 1968, otvorio jednu od prvih privatnih radnji u Milanovcu – TV servis. Konstatinka Glišović postala je bibliotekar, Branislav Jakovljević radio je u knjigovodstvu, ali je „tek prodisao” kad je u svom pčelinjaku uspeo da izbroji više od stotinu košnica.
– Pošla sam u ekonomsku školu, jer druge u gradu nije bilo, ali moj san je diplomatija. Posle ekonomskog fakulteta i magistrature, prijavila sam se na konkurs MIP-a za mlade diplomate. Posle testova (pod šifrom), bila sam treća u rangu, a primalo se desetoro. Kad su otvorili šifre, videli su da nisam član SK. Srećom, presudio je ministar Mirko Tepavac: „Hoćemo mlade i obrazovane, pa šta ako nisu svi sa partijskom knjižicom!” Počela sam kao ataše za kulturu i informisanje u Bonu, radila u ambasadama u Helsinkiju, Budimpešti i, u najgore vreme po Srbiju, bila otpravnik poslova u našoj ambasadi u Oslu – govori nam Milica Radojković, koja upravo radi na doktorskoj disertaciji „Uloga masmedija u ostvarivanju političkog marketinga”.
Svi su „jubilarci” zaključili da im je proslava pola veka mature bila najlepša do sada, a slavili su svakih pet godina. Odlučili su da se, od sada, sastaju svake poslednje majske subote. Dok je ijedno u životu.
Boško Lomović
objavljeno: 27.05.2013.
