Izvor: Večernje novosti, 14.Jan.2018, 14:46

Za gram pčelinjeg otrova čak 90.000 uboda!

Za gram pčelinjeg otrova čak 90.000 uboda!

U opštini Svrljig proizvođači meda se okrenuli novom, unosnom biznisu. Na svetskom tržištu kilogram dostiže cenu od 70.000 dolara PČELARI u opštini Svrljig, koja broji najviše košnica u Srbiji, osim meda, mleča i propolisa, počeli su da se bave i proizvodnjom najdragocenijeg pčelinog produkta - pčelinjeg otrova, koji se koristi za lečenje mnogih bolesti, a na svetskom tržištu dostiže cenu od čak 70.000 dolara za kilogram! I Momčilo Bogdanović, nastavnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << biologije u penziji iz sela Galibabinac kraj Svrljiga, školske učionice je zamenio livadama i košnicama, tražeći najbolje mesto za gajenje pčela. Od njih je, kaže, naučio mnogo, uzimajući pritom sve što one nude, od meda, mleča, propolisa i, najzad, dragocenog otrova. - Na košnici se postavi ploča koja se uključi u elektroaparat koji proizvodi struju određene frekvence koja pobuđuje i iritira pčele da počnu da ubadaju ploču i luče otrov. Sa ploča se zatim skidaju kristali otrova koji se čuvaju u teglici na temperaturi između minus 80 i plus 115 stepeni - objašnjava Bogdanović ovaj proizvodni proces koji se pretvara u unosan biznis. On dodaje da je ovakvo sakupljanje otrova bezbedno za život pčela, jer se čovek dosetio na koji način da uzme deo pčelinjeg otrova a da je ne ugrozi. BUGARI PREDNjAČE NA svetskom tržištu i u svetskoj farmaceutskoj industriji apitoksin je odavno poznat. Bugari već 40 godina uspešno prave preparate i leče pčelinjim otrovom, ali i Rusi, Francuzi, Kinezi i Japanci. - Pčela stvara oko 0,3 miligrama otrova, a u jednom ubodu izluči oko 0,1 mg. Kada pčela ubode čoveka, ona izgubi žaoku i ugine. Međutim, kada ubada staklenu ploču, na njoj ostaje samo otrov, a ne i žaoka, pa na taj način one daju svoj deo proizvoda i nastavljaju da žive - kaže Bogdanović. PČELINjI otrov (apitoksin), kako ističe naš sagovornik, važan je proizvod u očuvanju zdravlja, jer se u farmaciji od njega pravi veliki broj lekova i preparata. - Koristi se za poboljšanje imuniteta, dobar je antireumatik, poboljšava krvni pritisak, snagu srčanog mišića, koristi se za lečenje mnogih bolesti kao što su multiple skleroza, Parkinsonova bolest, a veoma je i dobar regenerator pa se koristi u kozmetici - pojašnjava on. Bogdanović i predsednik Udruženja pčelara u Svrljigu Toplica Đorđević Bogdanović, međutim, kaže da nije lako postati uspešan proizvođač apitoksina, jer je posao mukotrpan i spor, te u najidealnijim uslovima, sa najjačim društvima, u toku jedne sezone može da se skupi pet grama otrova po košnici. S druge strane, zakonom u Srbiji nisu regulisani ni proizvodnja ni promet pčelinjeg otrova. - Sezona skupljanja otrova traje samo tri meseca, od aprila do početka avgusta, dok su "letnje" pčele aktivne, dok se "zimske" ne smeju tretirati, jer mogu da uginu. Za jedan gram otrova potrebno je da 90.000 pčela ubode ploču. Tako da ja, recimo, od 130 košnica ne mogu više od 150 grama otrova da napravim - priča Bogdanović, jedan od retkih pčelara u Srbiji koji se bavi proizvodnjom apitoksina. Pčelinji otrov PREDSEDNIK Udruženja pčelara u Svrljigu Toplica Đorđević pojašnjava da u ovu proizvodnju pčelari ulaze oprezno, bez obzira na to što je produkt skup, ali i da se nada i zakonskoj regulativi kako bi se trud isplatio. - Ovo su tek počeci, tek mali broj pčelara se bavi proizvodnjom pčelinjeg otrova, ali to može biti veoma unosan posao, jer se za 100 grama može dobiti i do 7.000 dolara. Međutim, zakonski kod nas nisu regulisani ni proizvodnja ni promet pčelinjeg otrova, pa je prodaja otežana - kaže predsednik Udruženja koje broji oko 9.000 košnica.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo,   Penzija

Nastavak na Večernje novosti...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Večernje novosti. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Večernje novosti. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.