Izvor: Politika, 22.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vivisekcija Vikiliksa
Preliminarno suđenje Bredliju Meningu, vojniku koji je zaslužan za najveće curenje državnih tajnih u američkoj istoriji
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Posle 19 meseci u zatvoru, od čega je najveći deo proveo u samici, u uslovima koji su, prema onima koji ga podržavaju, bili na ivici torture, 24-godišnji redov Bredli Mening je ušao u proceduru vojnog suda koja može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ga odvede do doživotne robije.
U bazi Fort Med, četrdesetak kilometara od Vašingtona, završen je četvorodnevni pretkrivični postupak o njegovom predmetu. Tužilac u uniformi i Meningovi advokati (civilni), izneli su svoje argumente na osnovu kojih do 16. januara treba da bude doneta odluka o suđenju pred vojnim tribunalom, ili, što je samo teoretska mogućnost, oslobađanju vojnika, čiji dosije sadrži 22 tačke optužnice, između ostalih i za izdaju (pomaganje neprijatelju) i špijunažu.
Pretkrivični postupak je, koliko uvod u proces Meningu toliko i vivisekcija afere „Vikiliks”, odnosno najvećeg curenja državnih tajni u američkoj istoriji. Redov Mening je, naime, optužen da je osnivaču i šefu vebsajta, koji je i pre toga služio za objavljivanje državnih i korporativnih poverljivih dokumenata, od avgusta do kraja novembra 2010, dostavio 260.000 diplomatskih depeša, 90.000 obaveštajnih izveštaja i video-snimak iz vojnog aviona koji pokazuje ubistvo civila, među njima i jednog snimatelja agencije Rojters i njegovog vozača.
Džulijan Asanž je potom taj tajni materijal u nekoliko delova stavio na raspolaganje redakcijama pet velikih svetskih listova (ovdašnji partner u tom poslu bio je „Njujork tajms”), čime se cela stvar pretvorila u prvorazredni skandal, koji je šokirao ne samo Stejt department i Pentagon, nego i političare širom sveta (uključujući i neke u Srbiji), jer je obelodanjeno šta su sve govorili u svojim susretima sa američkim diplomatama.
Ako proces Meningu pokaže da je Asanž bio podstrekač i saučesnik, a ne samo primalac tajnog materijala, i on bi mogao da bude na meti američkog pravosuđa.
Kao ključni svedok i optužbe i odbrane, saslušan je osvedočeni kompjuterski haker (2004. osuđen za upade u kompjuterske sisteme nekih medijskih kuća) Adrian Lamo, kome se Mening u onlajn prepisci poverio šta sve poseduje i šta namerava da uradi, tražeći od njega da sve to ostane među njima. Lamo je međutim, shvativši da je ono do čega je došao njegov novi virtuelni prijatelj preveliko, to prijavio vlastima, što je na kraju dovelo do toga da Mening, koji je bio zaposlen na mestu vojnog obaveštajnog analitičara u Bagdadu, bude uhapšen.
Upitan tokom pretkrivičnog procesa da li je Mening od njega tražio moralnu podršku, Lamo je odgovorio da je njegov utisak bio kako se samo hvalio onim što je učinio.
Glavni argumenti odbrane, koja po svemu sudeći svoje najveće argumente čuva za glavni proces, bili su da Mening nije smeo da ima uvid u materijal koji je kopirao, da su njegovi pretpostavljeni znali da nije stabilna ličnost, kao i da je, kao gej, bio u teškoj emocionalnoj krizi, jer je u to vreme homoseksualcima u vojci, u okviru zvanične politike „ne pitaj, ne kaži”, bilo zabranjeno da otkrivaju svoju seksualnu orijentaciju.
U prilog tome svedočio je jedan od Meningovih bivših nadređenih Džirlea Šoumen, koji je izneo da je komandante nekoliko puta upozoravao da je Mening u krizi i da ne bi trebalo da rukuje poverljivim materijalom.
Sudu su izneti i dokazi da je Mening sa svog službenog radnog mesta tajne dokumente prvo kopirao, a potom ih elektronskom poštom dostavio Vikiliksu.
Na glavnom suđenju, tužioci će imati zadatak da dokažu da je Mening nameravao da obaveštajne podatke dostavi neprijatelju, što bi moglo da bude klizav teren. Optužnica je međutim dovoljno široka da je malo verovatno da će optuženi uspeti da izbegne višegodišnju kaznu zatvora.
Zbog toga će biti zanimljivije šta će se otkriti o tome šta je u svemu bila uloga Džulijana Asanža, odnosno Vikiliksa, odnosno da li je u njihovom postupanju pređena ona crta koja ih izlaže udaru zakona.
Milan Mišić
objavljeno: 23.12.2011
