Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Dec.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vareova košnica - dobra, a nije skupa

NOVI SAD - Pčelarima je svojstveno da, makar i sa skromnim iskustvom u bavljenju svojim poslom, posežu za manjim ili većim korekcijama u konstrukciji košnica. Vredan pomena po inovaciji jeste, kod nas malo poznat, pčelar Abe Emil Vare, koji je tokom 50 godina pčelarenja eksperimentisao na preko 350 različitih tipova košnica.

Vođen ogromnim iskustvom, razvio je košnicu koja je zadovoljavala uslove minimalnih intervencija, lakog medobranja i proširivanja, kao i proizvodnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uz minimalne troškove rada i materijala.

Nazvao ju je "Narodna košnica", a izvore i razvoj, izradu i svoj višegodišnji rad, opisao je u knjizi "Pčelarenje za sve", koja je do sada imala brojna izdanja.

Omiljena u Francuskoj i Belgiji, košnica je pretrpela neke sitnije izmene. Vareova košnica sastoji se od niza jednakih nastavaka sa satonošama, ali ne i sa ramovima.

Osnovne karakteristike

Unutrašnje dimenzije nastavaka su 300 puta 300 puta 210 milimetara. Osam satonoša širokih 36 milimetara raspoređeno je tako da je preostali slobodni prostor među njima 24 milimetra. To su samo satonoše, ali ramova nema.

Kao starter koriste se samo voštane trake na svakoj satonoši, ali ne i satne osnove. Podnjača je ravna ploča, i sečena u dužini 120 milimetara za otvor leta.

Krov - malo odignut

Tokom prolećnog pregleda, košnica se proširuje dodavanjem jednog ili više nastavaka u kojima su satonoše s početnim trakama ili gotovim, izvučenim saćem.

U svakom slučaju, zanimljiva konstrukcija košnice umnogome je zasnovana na zahtevima ekološkog pčelarenja - mnogo godina pre nego što će ono postati svetski trend.

Nastavak na vrhu košnice pokriven je iznad satonoša grubo tkanim platnom. Zbog visine od 100 milimetara, omogućava smeštanje prirodnog utopljavajućeg materijala kao što su slama ili piljevina, čije upadanje u košnicu sprečava platno.

Malo odignuti krov obezbeđuje dovoljnu ventilaciju, ali sprečava da se tuda uvuku miševi.

Odozgo naniže

Pčele grade prirodni sat u prvom (gornjem) nastavku i proširuju gradnju naniže u sledećim nastavcima. Novi nastavci dodaju se podmetanjem odozdo.

Jedan ili više nastavaka punih sakupljenog meda, oduzimaju se odozgo uzimanjem nastavaka s vrha.

Zimovanje

Pčele zimuju u dva nastavka u kojima je pohranjena hrana, u minimalnom iznosu od 12 kilograma (u evropskim klimatskim uslovima).

Med se dobija isisavanjem ili klasičnim centrifugiranjem satova.

Valjalo bi je isprobati i u našim uslovima, te vreme dok pčele zimuju, pčelari mogu iskoristiti da naprave svoju prvu košnicu tipa Vare.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...