Izvor: Politika, 05.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvozimo lažni med iz Kine
Reč je o smesi na bazi šećera, a i zdravstvena ispravnost je pod znakom pitanja. Zato od nove vlade tražimo da se pozabavi ovim problemom, kaže Jožef Sabo, direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede
Novi Sad – Pčelarstvo u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, nalazi se manje-više, u dugogodišnjoj stagnaciji. Ova delatnost je, uprkos činjenici da je u Republici registrovano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čak oko 160 pčelarskih udruženja, više izazov za najupornije zaljubljenike u pčele ili hobi za entuzijaste nego profitabilan posao od kojeg se može dobro živeti.
Međutim, u Vojvodini je u poslednje vreme pokrenuto više konkretnih akcija i poteza koji daju za pravo onima koji tvrde da će se svaka investicija u pčelarstvo isplatiti, jer postoje idealni uslovi za proizvodnju meda.
Po jednoj košnici oko 30 kilograma
Zato su, upravo ovih dana, u Izvršnom veću AP Vojvodine u Novom Sadu potpisani prvi ugovori sa korisnicima sredstava za podsticaj pčelarstva koji su se javili na ovogodišnji konkurs koji je raspisao Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede.
Predsednik Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Srbije Srbislav Vidojević ističe, u razgovoru za „Politiku”, da praktično celo područje naše zemlje, zahvaljujući bujnoj vegetaciji i adekvatnim klimatskim uslovima, pruža izuzetno dobre uslove za pčelarstvo, ilustrujući to primerom da je Fruška gora, recimo, najveći očuvani rezervat lipe u Evropi.
– Na našim prostorima mogu se postići neuporedivo bolji rezultati u pčelarstvu, nego u većem delu zemalja u okruženju – ukazuje Vidojević. – Uz odgovarajuću „selidbu” pčelinjaka, bar tri puta godišnje, što za posledicu ima veće prinose meda, po jednoj košnici se tokom jedne godine može dobiti čak oko 30 kilograma ovog izuzetno značajnog proizvoda. Prema najnovijoj proceni, u Srbiji se godišnje proizvede od četiri do pet hiljada tona meda, u zavisnosti od naklonjenosti prirode, iako imamo mogućnost da ta proizvodnja bude dvostruko ili čak trostruko veća.
Po rečima Vidojevića, otud je i potrošnja meda u Srbiji veoma mala i godišnje iznosi prosečno 200 grama po stanovniku, za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja gde je ona mnogo veća. On kaže da je naš med, međutim, posebno cenjen u inostranstvu zbog svog kvaliteta i da kod nas pčelarstvo može postati i značajna ekonomska oblast.
Pogrešna primena pesticida
Međutim, ističe Vidojević, za to nedostaju finansijski podsticaji države i banaka u vidu subvencija i povoljnih kredita, a mora se priznati da kod nas nema ni adekvatne edukacije potencijalno zainteresovanih proizvođača koji bi bili upoznati sa prednostima bavljenja pčelarstvom.
Kako za „Politiku” ističe Jožef Sabo, direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, upravo izostajanje podsticajnih mera za pčelare uticalo je na ovu instituciju da pokrete pilot-projekat. Za nabavku košnica pčelarima je obezbeđeno 15 miliona, a za kupovinu nove pčelarske opreme pet miliona dinara. Uslovi su veoma povoljni, jer vraćanje kredita počinje tek nakon 18 meseci od potpisivanje ugovora i to u šestomesečnim anuitetima, a kamata je svega dva odsto godišnje.
– Sadašnje ne baš ružičasto stanje u pčelarstvu kod nas, ali i u susednim državama, prouzrokovano je i većim pomorom pčela, zbog nemara ljudi, pogrešne primene pesticida, ali i nebrige o pčelama u vreme oprašivanja, pa se, zamislite, poseglo i za uvozom falsifikovanog, odnosno lažnog meda čak iz Kine koji i nije pčelinji, već predstavlja smesu na bazi šećera i jevtiniji je od pravog, a o njegovoj zdravstvenoj ispravnosti može se samo pretpostavljati. Zato ćemo, čim se formira nova republička vlada tražiti da se o tome povede računa na državnom nivou.
Sabo je za naš list izjavio da je upravo u cilju podsticaja našeg pčelarstva predloženo da se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu osnuje katedra za pčelarstvo, a postoji i potreba da se osnuje i selekcijski centar za matice, čime bi u velikoj meri počelo sistematsko proučavanje pčelarstva i pružila adekvatna pomoć pčelarima.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 06.07.2008]
